Ни хвала за нобеловце који су нас бранили

Боб Дилан, познати музичар и добитник Нобелове награде за књижевност, изјавио је својевремено да, онако како су Јевреји запамтили Немце, тако и Срби по злу памте Хрвате. После ове изјаве, паљбу из свих оружја по Дилану су осула најпре хрватска удружења из Америке и Европе, а онда и државне институције и појединци из Хрватске. Хајка на Дилана је дуго трајала, а за све то време нико из Србије није стао у његову заштиту. Нико га није подржао, нико му није дао за право, иако је рекао пуку истину. Верујем да је после свега и зажалио што је уопште поменуо Србе, који нису хтели да стану у његову одбрану.

Петер Хандке је овогодишњи добитник Нобелове награде за књижевност. Вест да је постао лауреат највећег признања које се може добити у овој области покренула је лавину осуда и безочних напада на писца. Многобројне бошњачке организације, очигледно по договору, отпочеле су безобзирну хајку на Хандкеа, не бирајући речи. Огласиле су се и „Мајке Сребренице” (оне које славе Насера Орића и друге који су у Подрињу убили 3.500 Срба, оне које су у Книну, са рукама подигнутим увис у знак победе, прослављале дан када је побијено или протерано више стотина хиљада људи, жена и деце њима омраженог народа). На то су се саопштењима у истом тону надовезале званичне институције БиХ, као и водећи политичари из Сарајева. Из Загреба је упућен „протест” Министарства вањских послова, које је „разочарано” одлуком Нобеловог комитета. Ређају се изјаве политичара и других личности хрватске националности, који су такође „запрепашћени”. А све то само зато што је у време оружаних сукоба у СФРЈ Хандке имао речи разумевања за Србе, што се није прикључио оркестрираној халабуци која је из бивших југословенских република и западних центара моћи вођена против Срба.

А каква је била реакција Србије на све то? Иста као и у случају Боба Дилана – никаква. Челни људи ове земље нису се огласили.

Иза напада на Дилана и Хандкеа стоји само једно – необуздана хрватско-бошњачка мржња према српском народу која се прелива и на све оне који се, макар и само једном речју, усуде да искажу разумевање за Србе.

Драган Вељковић,
Београд