Malta zaplenila libijski novac štampan u Rusiji

U obaveštajnoj operaciji „visokog nivoa” (po navodu zvanične La Valete) i bez jasnog pravnog osnova, Malta je zaplenila veliki inostrani tovar sveže štampanih novčanica Libije, izvestio je juče dnevnik „Tajms ov Malta”.

Od 2016. godine, dva paralelna režima u Libiji – sa sedištem u Tripoliju (koji priznaju UN) i drugi na istoku zemlje (s civilnim sedištem u Bajdi i vojnom upravom u Bengaziju) – štampaju domaću valutu dinar na dva kraja sveta. Prelazna vlada Fajiza el Saradža (koja kontroliše petinu državne teritorije) koristi usluge kovnice novca u Velikoj Britaniji. Međunarodno nepriznati režim sa istoka države, gde su najveće dokazane rezerve ultralake nafte u Africi, oslanja se na kovnice u Rusiji. Da pometnja bude veća, dve verzije libijskog dinara „neznatno se razlikuju”. Pri tom, Centralna banka u Tripoliju istočnolibijsku varijantu dinara – za sve ove godine oštrog vojno-političkog sučeljavanja dva pola moći u toj zemlji (uz izdašnu stranu oružanu pomoć) – nikada nije proglasila za ilegalnu valutu.

Prema navodima lista iz La Valete, malteške vlasti sumnjaju da je tovar novčanica, zaplenjen navodno krajem septembra, a spakovan u dva kontejnera od kojih je svaki bio zapremine 56 kubnih metara, poreklom iz Rusije i da je bio namenjen režimu na istoku Libije, čiju vojnu ofanzivu protiv vlasti u Tripoliju od 4. aprila s promenljivim uspehom predvodi feldmaršal Halifa Haftar.

„Plenidba libijskog novca nije bila antiruska, već prozakonska operacija. Malta je samo delovala u skladu sa Rezolucijom UN koju je potpisala”, izjavio je vodećem glasilu na tom sredozemnom ostrvu neimenovani izvor iz vlasti u La Valeti.

Diplomatski odnosi Malte i Rusije u poslednje vreme su „nelagodni”,  ocenila je La Valeta nakon nedavne posete šefa diplomatije Karmela Abela Moskvi.

Količine libijskog novca štampanog na Ostrvu nisu u domenu javne informacije. Ali zato su „isporuke libijskih banknota iz Rusije mnogostruko uvećane pre i nakon Haftarove ofanzive na Tripoli”, izvestio je ove sedmice Rojters. Vrednost veća od 3,2 milijarde dolara – u vidu libijskih dinara – isporučena je Haftarovom režimu od februara do juna ove godine, tvrdi ta agencija, pozivajući se na rusku carinsku papirologiju.

Osim toga što ima dve verzije nacionalne valute, Libija odskora ima i dve državne naftne kompanije: jednu (međunarodno priznatu) u Tripoliju i drugu (nepriznatu) u Bregi. Dve trećine naftnih nalazišta i petro-rafinerija nalaze se na terenima koje kontroliše Libijska narodna armija feldmaršala Haftara. Njegova sedmomesečna oružana ofanziva nije uspela u svojoj proklamovanoj nameri da „Tripoli očisti od islamista, kriminalaca i terorista”.

Šta su onda mogle biti teme nedavnog susreta ruskog predsednika Vladimira Putina i Saradža u Sočiju, tokom prvog samita Rusije i Afrike? Saradž je u Sočiju, za razliku od njegove posete Njujorku, dočekan na crvenom tepihu. Tokom boravka u SAD zbog Generalne skupštine UN Saradž nije izdejstvovao susret ni sa američkim predsednikom Donaldom Trampom niti sa šefom diplomatije Majkom Pompeom. Detalji razgovora Putin–Saradž nisu objavljeni, sem da su Moskva i Tripoli razmatrali veliku isporuku ruskog žita Libiji do kraja godine. Ni Haftar ni Abdulah el Tini, predsednik civilne uprave na istoku Libije, nisu dobili pozivnicu za Soči.

Haftarove snage su juče objavile da su u vazdušnom napadu na Tripoli i Misuratu pogodile dva objekta Ministarstva unutrašnjih poslova režima koji priznaju UN.

Koliko je Libija, sa svojim „paralelnim svetovima” (uz podršku dva spoljna tabora), održiva u ovom stanju, i gde su tu obični Libijci, zagonetka je.

Međunarodna zajednica izgleda da je u slučaju Libije opet u ćorsokaku. Nedavni predlog Nemačke da (pod pokroviteljstvom UN) organizuje u Berlinu međunarodnu konferenciju za Libiju „do kraja jeseni” pao je u vodu. „Berlinska konferencija za Libiju odlaže se za april 2020”, saopštio je ovih dana Omar Tarhuni, ambasador Libije u Italiji. Nepomirljivi zahtevi dva centra moći u Libiji opet su se isprečili mirovnom rešenju za urušenu severnoafričku državu.