Bankarima deset radničkih plata

Skoplje – Makedonci i statistika su stalno u svađi: ona ih prikazuje siromašnijima nego što stvarno jesu. I makedonska svakodnevica koja se očitava na ulicama ovdašnjih gradova i sela u raskoraku je sa naukom koja život izražava suvoparnim brojkama. Državni zavod za statistiku, kome opozicija prigovara za štimovanje industrijske proizvodnje, u cikličnim razmacima objavljuje podatke o standardu građana, a iz njih se vidi da su oni najsiromašniji na Starom kontinentu.

Prema statistici za avgust prosečna plata je iznosila 14.242 denara, dakle 233 evra. Taman je tolika vrednost potrošačke korpe za jednomesečno prehranjivanje četvoročlane porodice. Nezgoda je što je ta matematika pravljena zbrajanjem i deljenjem plata menadžera velikih kompanija, državnih funkcionera i činovnika, ali i radnika u tekstilnoj i kožarskoj industriji koji mesečno zarađuju samo 60 evra.

Iz pomenute statistike za avgust izvesno je da su najveće zarade ostvarili bankarski radnici (491 evro), zaposleni u osiguravajućim kompanijama (343 evra), u vazdušnom saobraćaju (326 evra)... Nasuprot njima, u pomenutom mesecu tekstilni radnici su u koverti primili tek 68 evra, zaposleni u gumarskoj i plastičarskoj industriji 61 evro, dok su trudbenici na štavljenju kože i pravljenju obuće zaradili samo 48 evra.

Da bi se bolje shvatila statistika o kvalitetu života u Makedoniji, treba reći da su plate za 47 od 99 klasificiranih delatnosti daleko ispod proseka i da većina zaposlenih mesečno zarađuje blizu 100 evra. Ako ovome dodamo da je bez stalnog zaposlenja 250.000 radno sposobnih, a da socijalnu pomoć od države prima 75.000 porodica, biće jasno da je reč o rubu egzistencije s kojim se suočava veći deo stanovništva u Makedoniji.

Stvarnost je ipak drugačija i zbog istine da pomenute kategorije građana dodatne prihode ostvaruju prekovremenim radom: trgovinom na crno, taksiranjem, pružanjem paprenih zanatskih usluga, korišćenjem potrošačkih kredita i trgovanjem na berzi. Prema nedavno objavljenoj evidenciji državnog sindikata, čak 160.000 ljudi radi na crno, što će reći da ostvaruju prihode koji ostaju izvan evidencije i državne kontrole. Istovremeno, broj potrošačkih kredita rapidno raste, a statističari su izračunali da svaki makedonski građanin bankama duguje  300 evra. Otuda i ne čudi što su skopske ulice zakrčene luksuznim i novim automobilima, što su kafane i kafići dupke puni usred bela dana... slika koja se ne uklapa u statistiku koja izaziva sažaljenje i građane Makedonije svrstava među najsiromašnije na planeti.

Prosek koji o standardu života u Makedoniji izračunavaju statističari, specijalizovane agencije i razne asocijacije građana, ne korenspondira sa materijalnim stanjem većine građana. Podatak da 50 hiljada građana nije u mogućnosti da plati troškove fiksnog telefona, da približno toliki broj domaćinstava mesecima ne podmiruje nadoknadu za struju, vodu i grejanje, pokazuje da Makedonci teško žive.

U nastojanju da ispuni predizborna obećanja i zadrži imidž da je bolja od prethodne vlasti, vlada premijera Nikole Grujevskog je nedavno donela odluku o postupnom povećanju plata u društvenom sektoru za 30 procenata u naredne tri godine. Najavljeno je i adekvatno povećanje penzija, ali se to ništa bitnije neće odraziti na standard pomenutih kategorija i slojeva građana koji nisu u redovnom radnom odnosu.

Najavljena poskupljenja osnovnih životnih potrepština, na koje je uticala sušna i nerodna godina, tek će zgorčati život stotinama hiljada onih koji su ostali na marginama proevropskih tranzicija i transformacija. Njih će statističari i dalje zbrajati sa onima koji, sprovodeći reforme, kao i svuda u ovom regionu, profitiraju i pristojno egzistiraju.