Банкарима десет радничких плата

Скопље – Македонци и статистика су стално у свађи: она их приказује сиромашнијима него што стварно јесу. И македонска свакодневица која се очитава на улицама овдашњих градова и села у раскораку је са науком која живот изражава сувопарним бројкама. Државни завод за статистику, коме опозиција приговара за штимовање индустријске производње, у цикличним размацима објављује податке о стандарду грађана, а из њих се види да су они најсиромашнији на Старом континенту.

Према статистици за август просечна плата је износила 14.242 денара, дакле 233 евра. Таман је толика вредност потрошачке корпе за једномесечно прехрањивање четворочлане породице. Незгода је што је та математика прављена збрајањем и дељењем плата менаџера великих компанија, државних функционера и чиновника, али и радника у текстилној и кожарској индустрији који месечно зарађују само 60 евра.

Из поменуте статистике за август извесно је да су највеће зараде остварили банкарски радници (491 евро), запослени у осигуравајућим компанијама (343 евра), у ваздушном саобраћају (326 евра)... Насупрот њима, у поменутом месецу текстилни радници су у коверти примили тек 68 евра, запослени у гумарској и пластичарској индустрији 61 евро, док су трудбеници на штављењу коже и прављењу обуће зарадили само 48 евра.

Да би се боље схватила статистика о квалитету живота у Македонији, треба рећи да су плате за 47 од 99 класифицираних делатности далеко испод просека и да већина запослених месечно зарађује близу 100 евра. Ако овоме додамо да је без сталног запослења 250.000 радно способних, а да социјалну помоћ од државе прима 75.000 породица, биће јасно да је реч о рубу егзистенције с којим се суочава већи део становништва у Македонији.

Стварност је ипак другачија и због истине да поменуте категорије грађана додатне приходе остварују прековременим радом: трговином на црно, таксирањем, пружањем папрених занатских услуга, коришћењем потрошачких кредита и трговањем на берзи. Према недавно објављеној евиденцији државног синдиката, чак 160.000 људи ради на црно, што ће рећи да остварују приходе који остају изван евиденције и државне контроле. Истовремено, број потрошачких кредита рапидно расте, а статистичари су израчунали да сваки македонски грађанин банкама дугује  300 евра. Отуда и не чуди што су скопске улице закрчене луксузним и новим аутомобилима, што су кафане и кафићи дупке пуни усред бела дана... слика која се не уклапа у статистику која изазива сажаљење и грађане Македоније сврстава међу најсиромашније на планети.

Просек који о стандарду живота у Македонији израчунавају статистичари, специјализоване агенције и разне асоцијације грађана, не коренспондира са материјалним стањем већине грађана. Податак да 50 хиљада грађана није у могућности да плати трошкове фиксног телефона, да приближно толики број домаћинстава месецима не подмирује надокнаду за струју, воду и грејање, показује да Македонци тешко живе.

У настојању да испуни предизборна обећања и задржи имиџ да је боља од претходне власти, влада премијера Николе Грујевског је недавно донела одлуку о поступном повећању плата у друштвеном сектору за 30 процената у наредне три године. Најављено је и адекватно повећање пензија, али се то ништа битније неће одразити на стандард поменутих категорија и слојева грађана који нису у редовном радном односу.

Најављена поскупљења основних животних потрепштина, на које је утицала сушна и неродна година, тек ће згорчати живот стотинама хиљада оних који су остали на маргинама проевропских транзиција и трансформација. Њих ће статистичари и даље збрајати са онима који, спроводећи реформе, као и свуда у овом региону, профитирају и пристојно егзистирају.