Najbolja publika je bila u Beogradu

Živi i pusti druge da žive je moj moto, baš kao što je klavir bio moja sudbina. Kao mališan u krevecu pevao sam deonice koje je sestra svirala na klaviru i tako su otkrili da imam stopostotni sluh. A prednost SSSR-a bila je u tome što sam se školovao besplatno, jer moji siromašni roditelji to ne bi mogli da plate, kaže u jednom od retkih intervjua ruski pijanista Jevgenij Kisin (48), koji se oprobao i kao kompozitor i pisac.

Naša privilegija biće da čujemo ovog velikog umetnika 11. novembra u 20 časova u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu, sa programom posvećenim Ludvigu van Betovenu, a reč je o sonatama broj 8, 17 i 21. Na ovogodišnjoj turneji Kisin će svirati ceo program Betovena, s obzirom na to da se 2020. obeležava 250 godina od rođenja velikog kompozitora. Ulaznice za beogradski koncert su prodate u rekordnom roku, a publika će sedeti i na bini. Uostalom Kisin je navikao da njegovi fanovi osim u gledalištu, budu pored njega na sceni i on tvrdi da mu tako pomažu u sviranju.

Kada je pre šest sezona boravio u našoj prestonici Kisinu je uručena zahvalnica Fakulteta muzičke umetnosti i on je tada studentima klavira rekao:

– Najbolja publika pred kojom sam svirao bila je vaša, sećam se koncerata u Kolarčevoj zadužbini, tom hramu muzike koji ima neku svoju auru. Vežbam, naravno, svakog dana, a to izgleda ovako: dva sata sviram, potom spavam, pa iz početka. Trema ili uznemirenost... pojavi se, a rešavam je tehnikom disanja. Jednostavno udahnem duboko. U mom poslu nema mistifikacije, mnogo radim.

Nekom drugom prilikom je u Srbiji bio gost studenata Filozofskog fakulteta sa grupe za psihologiju, koji su ga pozvali na razgovor u okviru predmeta „Psihologija talenta”. Kisin koji tvrdi da se talenat uvek vidi, tada im je pričao:

– Od malih nogu počeo sam da sviram tuđu muziku uz pomoć sluha, a improvizovao sam i svoju. Kao dete sam mnogo komponovao. Čim sam naučio da čitam note, počeo sam i da zapisujem svoje kompozicije… isprobavao sam različite stilove i instrumente. A onda kada je moja karijera počela dinamično da se razvija i da mi oduzima slobodno vreme, prestao sam da čujem tu svoju unutrašnju muziku. Posle izvesne pauze vratio sam se ponovo komponovanju. Tako sam stvorio četiri dela za solo klavir, a sada o njima brine ugledni izdavač partitura „Henle Ferlag”. Moj gudački kvartet (2016) snimio je „Kopelman” ansambl za „Nimbus rekords”, a premijeru u Velikoj Britaniji imao je februara ove godine u izvođenju kvarteta Endelion – naglašava Kisin.

Umetnik danas živi i radi između Pariza, Londona i Njujorka, ima karijeru dužu od tri decenije. Kao šestogodišnjak je primljen u Školu za talentovanu decu „Gnjesin” kod Ane Pavlovne Kantor. Njegovo izvođenje dva Šopenova koncerta u Velikoj sali Moskovskog konzervatorijuma, kada je imao 12 godina, proglašeno je istorijskim. Nastupao je sa čuvenim orkestrima i dirigentima kao što su Herbert fon Karajan, Zubin Mehta, Valerij Gergijev, Vladimir Spivakov... Osvojio je brojna priznanja.

Davni susret sa Karajanom ga je toliko dotakao da je imao potrebu da ga prepriča našim novinarima:

– Karajana sam upoznao 1988. i sećam se svakog detalja, jer je ostavio neverovatan utisak, naročito njegov prodoran pogled. Ana Pavlovna, moj pedagog, rekla mi je da nikad nisam svirao bolje Šopena nego tada. Kad sam završio sa interpretacijom pogledao sam ka njemu i video kako mi šalje poljubac kroz vazduh. Potom je skinuo svoje naočare i obrisao suze maramicom. Njegova supruga saopštila mi je tada da ga nikad nije videla toliko ganutog.

Publika svuda u svetu uvek voli da sazna i neki detalj o životu svojih omiljenih umetnika, u tom kontekstu otkrićemo da se Jevgenij Kisin oženio pre tri godine svojom drugaricom iz detinjstva i da je jedan i po dan svog medenog meseca proveo u Beogradu, koji obožava. Poseban Kisinov talenat inspirisao je K. Nupena da snimi dokumentarni film o njemu „E. Kissin The Gift Of Music”, a prošle godine je izdata njegova autobiografija pod naslovom „Memoirs and Reflections”. Kisinova knjiga pesama, kratkih priča i prevoda objavljena je nedavno na jidišu pod naslovom „Yiddisher Sheygets”.