Zelenski sprema rasprodaju Ukrajine

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je odlučio da ukine moratorijum na prodaju poljoprivrednog zemljišta, koji je bio na snazi gotovo dve decenije. Novi predsednik je objavio da je srećan što su se stekli svi uslovi da se ovaj zakon ukine: obezbeđena je politička volja, vlada i premijer su „za”, a zakon će lako dobiti većinu u Vrhovnoj radi. Dok se vlast raduje da će stavljanjem na prodaju poljoprivrednog zemljišta države, koja je poznata kao velika žitnica, postići da Ukrajina postane atraktivna za ulagače – zemljoradnici su zabrinuti.

Prošle nedelje su poljoprivrednici protestovali ispred zgrade parlamenta u Kijevu zbog nacrta zakona koji liberalizuje trgovinu zemljištem, pošto veruju da će izglasavanje tog zakona na kraju dovesti do toga da će jedno od najplodnijih zemljišta u Evropi završiti u rukama stranaca. Ukrajina je jedan od većih izvoznika žita u svetu, a nedavno je pretekla SAD kao vodećeg izvoznika kukuruza u Kinu, doduše nakon što je Vašington nametnuo sankcije Pekingu.

Vlasti Ukrajine su se dugo nalazile pod pritiskom ekonomista i međunarodnih finansijskih institucija da „stimulišu ulaganja u poljoprivredni sektor koji ima mnogo neiskorišćenog potencijala”. U avgustu su Svetska banka i ukrajinsko ministarstvo finansija potpisali sporazum o podizanju zajma u iznosu od 200 miliona dolara za podizanje privatnih investicija u poljoprivredi.

Zelenski i vlada njegove stranke, suočeni s protivljenjem poljoprivrednika, rekli su da pružaju garancije da će Ukrajinci i ukrajinske kompanije imati prednost pri kupovini zemljišta. Neki izvori kažu da je uslov za kupovinu da firme posluju najmanje tri godine u Ukrajini. Poljoprivrednici tvrde da tu ima mnogo prostora za mahinacije. „Zemlja pripada Ukrajincima. Grozne su priče o Kinezima, Arapima ili vanzemaljcima koji će vagonima izneti našu zemlju”, pokušao je Zelenski u septembru da odagna zabrinutost.

„Opravdanje” za ukidanje moratorijuma je nađeno u tome što je proteklo toliko vremena, a da parlament nije oformio transparentan mehanizam za kupoprodaju zemljišta, što je bila jedna od odredbi u zakonu iz 2001. godine. Zakon o ukidanju moratorijuma na prodaju zemlje je sada u proceduri, a parlament bi trebalo da ga izglasa do 1. decembra. Na ukrajinsko-turskom forumu u Istanbulu u avgustu Zelenski je, najavljujući reformu zakonodavstva o poljoprivrednom zemljištu, najavio da će na tržištu biti 40 miliona hektara.

Međutim, prema istraživanju javnog mnjenja u Ukrajini, koje je sprovedeno krajem septembra, uvođenje tržišta poljoprivrednog zemljišta podržava samo 19 odsto ispitanika, 73 odsto je protiv ove inicijative, a osam odsto je neodlučno. Među mlađim i imućnijim ispitanicima vlasnicima poljoprivrednih parcela koje sami obrađuju – broj onih koji se protive uvođenju tržišta zemljišta prelazi 60 odsto. Protiv prodaje strancima je 81 odsto ispitanika, dok bi samo 13 odsto podržalo takvu praksu. Čak dve trećine ispitanika smatra da bi odluka od takve važnosti za državu morala da se donese na referendumu. Više od polovine (58 odsto) smatra da poljoprivredno zemljište treba da bude u vlasništvu države, kao u Kanadi i Izraelu.

Kada je Ukrajina bila deo Sovjetskog Saveza, farme su kolektivizovane i nalazile su se u vlasništvu države. Nakon raspada SSSR-a, oni koji su radili na farmama dobili su delove zemlje, iako su im bile potrebne godine da je prevedu u svoje vlasništvo. Zatim je usledio kratak period u kome je bila dozvoljena prodaja zemlje, a onda je 2001. godine donesen moratorijum.

Danas je oko tri četvrtine ukrajinskog poljoprivrednog zemljišta u privatnom vlasništvu, a ostatak je pod kontrolom univerziteta, istraživačkih instituta i drugih vladinih institucija. Većina privatnih vlasnika malih parcela daje agroholdinzima zemlju u zakup. Takva velika poljoprivredna gazdinstva poseduju u zakupu najmanje 25.000 hektara zemlje i oni imaju dozvole da rade sve: od proizvodnje poljoprivrednih proizvoda, preko silaže do prodaje, odnosno izvoza. Neretko oni imaju po nekoliko hiljada ugovora o zakupu.

Vlasnici manjih poljoprivrednih gazdinstava, koji navodno daju seljacima prosečno oko 100 dolara po hektaru, plaše se da nikako neće moći da uđu u trku s velikim holdinzima i stranim firmama jer će oni poljoprivrednicima ponudi cenu za prodaju zemljišta koju oni neće moći da odbiju. Analitičari predviđaju da bi u Ukrajini mogli da se dogode i socijalni nemiri, pošto se mnogi vlasnici zemlje odriču plaćanja zakupa u zamenu za zaposlenje kod ovih velikih agroprivrednih firmi.

Kostić još 2007. u Ukrajini zakupio 100.000 hektara

Više od decenije ranije Miodrag Kostić, vlasnik „MK komerca”, odlučio je da deo svojih poslova prenese u Ukrajinu, a kako je sam rekao u intervjuu „E-kapiji”, za tu odluku je bila presudna cena zakupa od 25 dolara po hektaru, a može da se zakupi milion hektara.

Pretvoreno u brojke, to izgleda ovako: uloženo 15 miliona dolara, za devet meseci zaposleno 500 radnika, godišnji promet 40 miliona dolara. Ukrajina ima 39 miliona hektara obradive zemlje, s dva metra humusa, a Srbija oko šest miliona s humusom od 70 centimetara. Te 2007. godine, „MK komerc” je imao plan da u zakupu ima 100.000 hektara, na kojima će se sejati kukuruz, šećerna repa, soja, uljana repica. U toku je bila i izgradnja silosa vrednosti 11 miliona dolara.