Glad plaši svet

Velelepna zgrada Ministarstva za afričke kolonije fašističke Italije – sedište agencije UN za hranu FAO od 1951. godine – arena je u kojoj danas u Rimu počinje nova runda „sudbonosnih” pregovora o globalnoj krizi hrane.

Rvanje sa rastućom cenom hrane, sve masovniji narodni protesti zbog paprene cene namirnica i nezajažljivi apetiti bogatijeg dela planete za biodizelom... glavne su najavljene teme samita koji u Rimu traje do 5. juna. Uvodni izveštaj FAO, objavljen u italijanskoj „Republici”, odslikava mračnu zbilju sveta na početku 21. veka.

„Preko 300 miliona ljudi širom sveta danas pati od gojaznosti, dok je više od 820 miliona ljudi neuhranjeno. Polovina izgladnelih su zemljoradnici, 30 odsto živi od ribolova, dok je preostalih 20 odsto urbana sirotinja. Broj gladnih u gradovima udvostručiće se do 2050. godine. Bogate zemlje bi trebalo da doprinesu mnogo više borbi protiv poskupljenja prehrambenih proizvoda, posebno da utiču na povećanje proizvodnje hrane u siromašnim zemljama. Ukoliko svet ne osmisli zaokruženu koordiniranu akciju, kriza je neizbežna, između ostalog i zato što preko 1,4 milijardi ljudi koji danas žive na obalama reka već sada koriste više vode nego što je priroda u stanju da obnovi, što zbog klimatskih promena, što zbog teške industrije i zagađenja. Ukoliko ne bude zaustavljen porazan rast apetita za biodizelom u razvijenom svetu, pojačaće se verovatnoća katastrofe...” upozorio je FAO uoči početka samita.

Očekivanja od rimskog samita nisu velika – 22 od 30 najgladnijih država sveta nalazi se u Africi, odakle već stižu otvoreni zahtevi za gašenje „beskorisne i preplaćene agencije za hranu UN”.

„FAO treba ukinuti, agencija je bunar bez dna od koga siromašni svet nikada nije imao velike koristi. Ako FAO nastavi uludo da troši novac 191 članice, tužićemo ga zbog zloupotrebe”, zapretio je uoči rimskog samita Abdulah Vade, predsednik Senegala. Afrički kritičari dosadašnjeg rada FAO nisu usamljeni: 70 odsto saveta koje je agencija UN za hranu dala afričkim zemljama tokom serije razornih suša krajem 20. veka bili su pogrešni, upozorava britanski magazin „Afrika konfidenšal”. Međunarodna zajednica je 1945. godine stvorila agenciju FAO, ali je tokom celog rada ostala pod snažnim uticajem interesa moćnog agrolobija zapadnog sveta, pre svega Amerike, sa katastrofalnim posledicama pre svega po poljoprivredu Afrike i trećeg sveta uopšte, saopštila je britanska nevladina organizacija „Oksfam” uoči samita u Rimu.

Afrički lideri, među kojima i kontroverzni zimbabveanski predsednik Robert Mugabe, ipak čine većinu od četrdesetak državnika koji su prijavili učešće na samitu FAO u Rimu.

Spisak zvanica na samitu FAO već je inače izazvao veliko uzbuđenje međunarodne javnosti. Dolazak iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinežada na prvo putovanje u Evropu od ustoličenja nagnao je Svetu stolicu da otkaže zvanične susrete sa učesnicima samita FAO. Izrael je već zvanično protestovao kod Silvija Berluskonija zbog Ahmadinežadovog dolaska, dok britanski Forin ofis i zvanična Kanbera nisu krili nezadovoljstvo što će zimbabveanski predsednik Robert Mugabe dobiti priliku da nastupa za govornicom agencije UN. Na samitu FAO 2002. godine Robert Mugabe je SAD i Veliku Britaniju nazvao „međunarodnim teroristima koji koriste hranu kao oružje protiv država koje misle drugačije”. Rimski samit FAO nije zamišljen kao donatorska konferencija, ali organizatori sa velikom pažnjom očekuju dolazak delegacije Saudijske Arabije – zvanični Rijad je FAO nedavno poklonio pola milijarde dolara za borbu protiv gladi širom sveta.

Predvođeni Saudijskom Arabijom, vodeći svetski izvoznici nafte u međuvremenu ne oslanjaju se na nove kratkoročne ili dugoročne strategije FAO. Zemlje Persijskog zaliva užurbano sklapaju dugoročne agrosporazume sa Pakistanom, Sudanom, Filipinima... da obezbede sigurno i dugoročno snabdevanje hranom.

„Zemlje Persijskog zaliva godinama su ulagale lavovski deo petroprofita u nekretnine i poslove na Zapadu. Tekuća globalna kriza hrane nagnala je vodeće izvoznike nafte da se okrenu ulaganjima u poljoprivredu u Africi, jugoistočnoj Aziji, istočnoj Evropi, i taj će trend sigurno ostati u budućnosti...”, izjavio je u Dubaiju Said Abdul Džalil al Fahdi, direktor Al Fahim fondacije u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, zadužene za kapitalne međunarodne investicije u poljoprivredi.

Tanja Vujić

-----------------------------------------------------------

Konferencija UN o ekologiji

Bon - U Bonu je juče započela nova runda pregovora o klimatskim promenama u organizaciji Ujedinjenih nacija, koja predstavlja nastavak Konferencije na istu temu, održane u decembru prošle godine na indonežanskom ostrvu Baliju.

Za učešće na konferenciji u Bonu, koja će trajati dve nedelje, prijavilo se oko 2.000 delegata iz više od 150 zemalja sveta, a pregovori su deo procesa da se postigne dogovor oko naslednika Protokola iz Kjota o emisiji ugljen-dioksida, prenela je agencija DPA.

Očekuje se da će novi sporazum biti prihvaćen u Kopenhagenu u decembru 2009, što je značajno pre isteka Protokola iz Kjota 2012. Cilj razgovora je da se novom sporazumu priključe ne samo industrijalizovane zemlje, nego i privrede sa brzim rastom poput Kine i Indije, koje Protokol iz Kjota nije obavezivao na smanjenje emisije štetnih gasova.

Tanjug