Proizvodnja međudržavnih incidenata

Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 2. juna – Da li je u pitanju medijska „letnja šema” (kada se forsiraju teme koje će na bilo koji način privući pažnju javnosti koja se okreće od medija prema svojim planovima za odmor) ili neke dublje namere, ali činjenica je da najnovije međudržavne afere zbog izjava premijera Republike Srpske Milorada Dodika i predsednika Hrvatske Stjepana Mesića sigurno ne bi bilo da nisu isforsirane upornim nastojanjem pojedinih hrvatskih novinara. Naime, o temi o kojoj juče i danas bruje mediji sa sve tri strane granice – u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji – uopšte nije bilo reči na subotnjoj Velikoj skupštini Srpskog narodnog veća u Zagrebu, kako to sada „provlače” neki hrvatski mediji, već je sve počelo posle njenog završetka kada su novinari insistirali da od Milorada Dodika dobiju odgovor na pitanje o hrvatskoj tužbi protiv Srbije za navodni genocid u proteklom ratu na tlu Hrvatske i o nedavnoj izjavi Vuka Jeremića da je Hrvatska počinila etničko čišćenje nad Srbima u toj zemlji.

Šta premijer Republike Srpske o tome misli zna se već odranije – prenosili su to i hrvatski mediji – i on im je ukratko ponovio svoje mišljenje:

„Kako god bilo, činjenica je da u Hrvatskoj nedostaje nekoliko stotina hiljada Srba. Tužba koju je Hrvatska pokrenula protiv Srbije je nekorektna i nepoštena. Ta bi tužba trebala pre svega pokriti nekoliko stotina hiljada proteranih Srba, a to nisu činile nevladine organizacije nego vlast. Bilo bi najbolje da Hrvatska povuče tužbu, da se odnosi razvijaju na drugim osnovama”.

Obnavljanje stare teze

O hrvatskoj tužbi protiv Srbije novinari su hteli da čuju i predsednika SNV Milorada Pupovca, koji je na tu vruću temu odgovorio suzdržano: „Ona sigurno predstavlja opterećenje za Srbe u Hrvatskoj i za korak napred u odnosima između Hrvatske i Srbije. Očekujemo da će Međunarodni sud pravde u Hagu rukovođen logikom pravde, ali i činjenicama ratnih događanja, doneti onakvo mišljenje kakvo mi mislimo da je najbolje i za Hrvate i za Srbe u Hrvatskoj”.

I onda je krenula u ovakvim situacijama u Hrvatskoj već prilično očekivana lavina. Odmah je „za jezik” povučen predsednik Mesić, koji je inače napustio Veliku skupštinu SNV pre završetka, kada je održao pozdravni govor i primio na dar monografiju o patrijarhu Josifu Rajačiću, pred kojim je za hrvatskog bana ustoličen i položio zakletvu Josip Jelačić tako da nije ni prisustvovao Dodikovom ispitivanju o hrvatskoj tužbi.

Komentarišući skupštinu SNV Mesić je poručio da „od Beograda očekuje da Srbima u BiH jasno kaže da im je domovina BiH, glavni grad Sarajevo te da onde trebaju kreirati svoju politiku”. Usput nije zaboravio da istakne i svoju staru tezu, koju inače u Hrvatskoj podržavaju od desnice do SDP-a, da je „Republika Srpska nastala na etničkom čišćenju”. U Hrvatskoj, naime, postoji zajednički stav većine političkih stranaka da Republiku Srpsku treba ukinuti, pa se podržava bilo kakvo državno preuređenje BiH, ali samo takvo u kojem neće biti posebnog srpskog entiteta.

Na ovaj Mesićev komentar u Banjaluci je brzo reagovao Dodik poručivši mu – kako danas sa zgražanjem prenose hrvatski mediji – da bi mu „bilo bolje da o tome ćuti”, jer je „Hrvatska nastala na najvećem etničkom čišćenju nakon Drugog svetskog rata”.

„Mesić će imati pravo drugima da drži lekcije kada Hrvatska vrati sva prava svim Srbima koji su obespravljeni u Hrvatskoj i kada procesuira sve odgovorne za ratne zločine počinjene nad Srbima”, rekao je prema tim izvorima Dodik, napominjući da Mesić tvrdnjom kako je RS nastala na etničkom čišćenju „pokušava da zamaže oči domaćoj i svetskoj javnosti kojoj je dobro poznato da je Hrvatska nastala na najvećem etničkom čišćenju počinjenom nakon Drugog svetskog rata”.

Prekrajanja bliske prošlosti

Bilo je to, naravno, već dovoljno za pravu eksploziju. Ponovo se javio Mesić nazivajući ovakve Dodikove reči „bezobrazlukom” i prozivajući čelnike SNV što su na svoju skupštinu pozvali i Dodika „koji nikada ne spominje da dolazi iz BiH”: „Mislim da je bezobrazno doći u tuđu državu i vladati se na ovakav način te šefu države poručivati da treba da ćuti. Gospodin Dodik dobro zna da je srpski entitet nastao na etničkom čišćenju. I on dolazi u Hrvatsku pozivati Srbe neka dođu u Republiku Srpsku, umesto da pozove Hrvate i Bošnjake koji su iz RS isterani da se vrate u svoje gradove i sela. Dakle, još jedna bezobraština”, ljutito odgovara Mesić.

Pridružuje mu se i premijer Ivo Sanader koji poručuje da vlada više neće tolerisati „neutemeljene i neistinite optužbe” i najavljuje da razmatra otkazivanje svoje posete Banjaluci zakazane za 21. jun. Odmah se javio i ministar spoljnih poslova Gordan Jandroković s tvrdnjom da su Dodikove i Jeremićeve izjave „neprimereno i neistinito iskrivljavanje istorijske istine”, pa izriče i nešto što bi na hrvatskoj strani – da im je nešto tako izrečeno – sigurno ocenili kao svojevrsnu pretnju: „One (te izjave) samo otežavaju situaciju Srbima u Hrvatskoj i BiH te samoj Srbiji. Nećemo dozvoliti manipulisanje činjenicama i istorijski revizionizam”.

Tako ovaj neobični međudržavni incident, koji slučajno ili ne koincidira s prvim žestokim predletnjim vrućinama, dolazi do svog verbalnog vrhunca, koji komentator „Jutarnjeg lista” danas tumači time da „otkad je Zoran Đinđić ubijen ni Dodik ni gotovo niko drugi u Srbiji ne želi priznati da je Srbija pokrenula rat na prostorima bivše Jugoslavije i ne želi priznati da je BiH trajno nezavisna država čiji se delovi ne mogu i ne smeju izdvojiti”, pa zaključuje: „Dok god vodeći srpski političari ne priznaju te dve činjenice, srpska će politika u Beogradu i u Banjaluci biti trajan izvor političke nestabilnosti na području bivše Jugoslavije”.

Naravno, opravdanost tužbe za navodni genocid Srbije nad građanima Hrvatske i praktično nepriznavanje Srbije kao nezavisne države „čiji se delovi ne mogu i ne smeju izdvojiti”, u današnjoj Hrvatskoj uopšte ne dolazi u pitanje i to nikako ne deluje loše na stabilnost celog ovog zajedničkog regiona.

Radoje Arsenić

-----------------------------------------------------------

Lajčak osudio Dodikov istup u Zagrebu kao nacionalistički

Sarajevo, 2. juna - Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Miroslav Lajčak osudio je danas istupanje premijera Republike Srpske Milorada Dodika u Zagrebu kao nacionalističku i antidržavnu retoriku, koja stvara nepoverenje među narodima u regionu i zanemaruje evropski put BiH. „Evropske integracije moraju biti iznad dnevne politike. Poslednji nastupi premijera RS Milorada Dodika u Zagrebu predstavljaju direktnu potvrdu njegovog suštinskog nerazumevanja evropskih vrednosti, kao što su dobrosusedski odnosi i međunacionalna tolerancija", izjavio je Lajčak.

On smatra da „nije slučajno da su njegove (Dodikove) izjave naišle na vrlo negativnu reakciju druga dva konstitutivna naroda u BiH i stvaraju atmosferu nepoverenja u regionu".

U saopštenju Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u Sarajevu se ističe da je to „destruktivan, a ne konstruktivan način vođenja predizborne kampanje".

Iskorišćavanje nacionalističke platforme za svoju promociju je kontraproduktivno stvaranju zdrave političke atmosfere, smatra Lajčak i upozorava da stabilnost i prosperitet čitave zemlje, što uključuje i oba entiteta, zavisi o pozitivnoj političkoj atmosferi. „Napeta situacija odgovara samo onima koji su zainteresovani za nered", smatra Lajčak.

On je na kraju saopštenja ponovio da je BiH međunarodno priznata, i da je to pitanje uzalud potezati.

OHR ne želi predizbornu kampanju punu neprimerenih izjava neodgovornih političara i stalnih reakcija na njih, ali se neće ustručavati da reaguje u pojedinim situacijama, ukoliko smatra da je granica podnošljivosti pređena.

Tanjug