Производња међудржавних инцидената

Од нашег сталног дописника
Загреб, 2. јуна – Да ли је у питању медијска „летња шема” (када се форсирају теме које ће на било који начин привући пажњу јавности која се окреће од медија према својим плановима за одмор) или неке дубље намере, али чињеница је да најновије међудржавне афере због изјава премијера Републике Српске Милорада Додика и председника Хрватске Стјепана Месића сигурно не би било да нису исфорсиране упорним настојањем појединих хрватских новинара. Наиме, о теми о којој јуче и данас брује медији са све три стране границе – у Хрватској, Босни и Херцеговини и Србији – уопште није било речи на суботњој Великој скупштини Српског народног већа у Загребу, како то сада „провлаче” неки хрватски медији, већ је све почело после њеног завршетка када су новинари инсистирали да од Милорада Додика добију одговор на питање о хрватској тужби против Србије за наводни геноцид у протеклом рату на тлу Хрватске и о недавној изјави Вука Јеремића да је Хрватска починила етничко чишћење над Србима у тој земљи.

Шта премијер Републике Српске о томе мисли зна се већ одраније – преносили су то и хрватски медији – и он им је укратко поновио своје мишљење:

„Како год било, чињеница је да у Хрватској недостаје неколико стотина хиљада Срба. Тужба коју је Хрватска покренула против Србије је некоректна и непоштена. Та би тужба требала пре свега покрити неколико стотина хиљада протераних Срба, а то нису чиниле невладине организације него власт. Било би најбоље да Хрватска повуче тужбу, да се односи развијају на другим основама”.

Обнављање старе тезе

О хрватској тужби против Србије новинари су хтели да чују и председника СНВ Милорада Пуповца, који је на ту врућу тему одговорио суздржано: „Она сигурно представља оптерећење за Србе у Хрватској и за корак напред у односима између Хрватске и Србије. Очекујемо да ће Међународни суд правде у Хагу руковођен логиком правде, али и чињеницама ратних догађања, донети онакво мишљење какво ми мислимо да је најбоље и за Хрвате и за Србе у Хрватској”.

И онда је кренула у оваквим ситуацијама у Хрватској већ прилично очекивана лавина. Одмах је „за језик” повучен председник Месић, који је иначе напустио Велику скупштину СНВ пре завршетка, када је одржао поздравни говор и примио на дар монографију о патријарху Јосифу Рајачићу, пред којим је за хрватског бана устоличен и положио заклетву Јосип Јелачић тако да није ни присуствовао Додиковом испитивању о хрватској тужби.

Коментаришући скупштину СНВ Месић је поручио да „од Београда очекује да Србима у БиХ јасно каже да им је домовина БиХ, главни град Сарајево те да онде требају креирати своју политику”. Успут није заборавио да истакне и своју стару тезу, коју иначе у Хрватској подржавају од деснице до СДП-а, да је „Република Српска настала на етничком чишћењу”. У Хрватској, наиме, постоји заједнички став већине политичких странака да Републику Српску треба укинути, па се подржава било какво државно преуређење БиХ, али само такво у којем неће бити посебног српског ентитета.

На овај Месићев коментар у Бањалуци је брзо реаговао Додик поручивши му – како данас са згражањем преносе хрватски медији – да би му „било боље да о томе ћути”, јер је „Хрватска настала на највећем етничком чишћењу након Другог светског рата”.

„Месић ће имати право другима да држи лекције када Хрватска врати сва права свим Србима који су обесправљени у Хрватској и када процесуира све одговорне за ратне злочине почињене над Србима”, рекао је према тим изворима Додик, напомињући да Месић тврдњом како је РС настала на етничком чишћењу „покушава да замаже очи домаћој и светској јавности којој је добро познато да је Хрватска настала на највећем етничком чишћењу почињеном након Другог светског рата”.

Прекрајања блиске прошлости

Било је то, наравно, већ довољно за праву експлозију. Поново се јавио Месић називајући овакве Додикове речи „безобразлуком” и прозивајући челнике СНВ што су на своју скупштину позвали и Додика „који никада не спомиње да долази из БиХ”: „Мислим да је безобразно доћи у туђу државу и владати се на овакав начин те шефу државе поручивати да треба да ћути. Господин Додик добро зна да је српски ентитет настао на етничком чишћењу. И он долази у Хрватску позивати Србе нека дођу у Републику Српску, уместо да позове Хрвате и Бошњаке који су из РС истерани да се врате у своје градове и села. Дакле, још једна безобраштина”, љутито одговара Месић.

Придружује му се и премијер Иво Санадер који поручује да влада више неће толерисати „неутемељене и неистините оптужбе” и најављује да разматра отказивање своје посете Бањалуци заказане за 21. јун. Одмах се јавио и министар спољних послова Гордан Јандроковић с тврдњом да су Додикове и Јеремићеве изјаве „непримерено и неистинито искривљавање историјске истине”, па изриче и нешто што би на хрватској страни – да им је нешто тако изречено – сигурно оценили као својеврсну претњу: „Оне (те изјаве) само отежавају ситуацију Србима у Хрватској и БиХ те самој Србији. Нећемо дозволити манипулисање чињеницама и историјски ревизионизам”.

Тако овај необични међудржавни инцидент, који случајно или не коинцидира с првим жестоким предлетњим врућинама, долази до свог вербалног врхунца, који коментатор „Јутарњег листа” данас тумачи тиме да „откад је Зоран Ђинђић убијен ни Додик ни готово нико други у Србији не жели признати да је Србија покренула рат на просторима бивше Југославије и не жели признати да је БиХ трајно независна држава чији се делови не могу и не смеју издвојити”, па закључује: „Док год водећи српски политичари не признају те две чињенице, српска ће политика у Београду и у Бањалуци бити трајан извор политичке нестабилности на подручју бивше Југославије”.

Наравно, оправданост тужбе за наводни геноцид Србије над грађанима Хрватске и практично непризнавање Србије као независне државе „чији се делови не могу и не смеју издвојити”, у данашњој Хрватској уопште не долази у питање и то никако не делује лоше на стабилност целог овог заједничког региона.

Радоје Арсенић

-----------------------------------------------------------

Лајчак осудио Додиков иступ у Загребу као националистички

Сарајево, 2. јуна - Високи представник међународне заједнице у БиХ Мирослав Лајчак осудио је данас иступање премијера Републике Српске Милорада Додика у Загребу као националистичку и антидржавну реторику, која ствара неповерење међу народима у региону и занемарује европски пут БиХ. „Европске интеграције морају бити изнад дневне политике. Последњи наступи премијера РС Милорада Додика у Загребу представљају директну потврду његовог суштинског неразумевања европских вредности, као што су добросуседски односи и међунационална толеранција", изјавио је Лајчак.

Он сматра да „није случајно да су његове (Додикове) изјаве наишле на врло негативну реакцију друга два конститутивна народа у БиХ и стварају атмосферу неповерења у региону".

У саопштењу Канцеларије високог представника (ОХР) у Сарајеву се истиче да је то „деструктиван, а не конструктиван начин вођења предизборне кампање".

Искоришћавање националистичке платформе за своју промоцију је контрапродуктивно стварању здраве политичке атмосфере, сматра Лајчак и упозорава да стабилност и просперитет читаве земље, што укључује и оба ентитета, зависи о позитивној политичкој атмосфери. „Напета ситуација одговара само онима који су заинтересовани за неред", сматра Лајчак.

Он је на крају саопштења поновио да је БиХ међународно призната, и да је то питање узалуд потезати.

ОХР не жели предизборну кампању пуну непримерених изјава неодговорних политичара и сталних реакција на њих, али се неће устручавати да реагује у појединим ситуацијама, уколико сматра да је граница подношљивости пређена.

Танјуг