Klimatske promene – istina ili laž

Internet obiluje informacijama kojima se dokazuje istinitost jednog od dva potpuno suprotstavljena gledišta. Prvog, da su klimatske promene istina i očigledno su posledica sve većeg negativnog uticaja čoveka na životnu sredinu, i drugog, da su klimatske promene laž koja je stvorena u „centrima moći” i predstavlja planetarnu zaveru podržanu od potkupljenih naučnika. Svakodnevno zagovornici oba gledišta izlaze sa novim i sve ubedljivijim dokazima, tako da je debata o klimatskim promenama prerasla u nepomirljivu isključivost. Prošlogodišnji, peti po redu, izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama (Intergovernmental Panel on Climate Change ‒ IPCC), dobio je potporu ovog avgusta na naučno-savetodavnom odboru Ujedinjenih nacija. Sa govornice „svetske vlade” izvršni direktor Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) poručio je svetu: „Zaglušujući požarni alarm u kuhinji je uključen”.

Već ove jeseni smo dobili još jednu potvrdu posledica klimatskih promena koja se ogleda u temperaturnim ili padavinskim ekstremima. Ovoga puta smo videli potpuno potopljene delove Venecije usled najveće plime koja je pogodila ovaj grad u poslednjih pedeset godina. Visoka voda, ili Acqua Alta kako je zovu Italijani, predstavlja kombinaciju visoke plime i udara oluje pod uticajem jakih vetrova koji duvaju severoistočno prema Jadranskom moru. Činjenica sa kojom ulaze u raspravu zagovornici klimatskih promena jeste da se od prethodnih deset Acqua Alta pet dogodilo u poslednje dve decenije, a poslednja je bila prošle godine. Venecijanske gradske vlasti su pokrenule 2003. godine projekat zaštite grada od poplava, ograde koje bi trebalo da grad odbrane od poplava testirane su 2013. i trebalo bi da posle finalnih testova budu u funkciji 2021. godine. Projekat su obeležili skandali i odlaganja, a ovogodišnja šteta od poplave se procenjuje na milijardu evra i približava se troškovima projekta koji nosi službeni naziv „Mojsije”. Još jednom se pokazuje koliko je čovek sklon, svesno ili nesvesno izrugivanju, ovoga puta imenom proroka koji je doneo božje zapovesti ljudima opomenuvši ih, između ostalog, da ne kradu i lažu.

Prilagođavanje na klimatske promene je pitanje koje se stavlja u prvi plan u svim strateškim ili zakonodavnim dokumentima, malih i velikih zemalja, siromašnih i onih najbogatijih. Što se tiče Srbije za to postoji puno opravdanja. U prvim decenijama 21. veka Srbija se suočila sa nekoliko značajnih ekstremnih meteoroloških događaja koji su uzrokovali značajnu materijalnu i finansijsku štetu, kao i ljudske žrtve. Procene su pokazale da su suše uzrokovale štetu veću od 3,5 milijardi evra, dok su poplave iz 2014. godine prouzrokovale štetu veću od 1,5 milijardi evra. Ukupna šteta izazvana ekstremnim meteorološkim događajima, kada se tome dodaju i šumski požari, u Srbiji premašuje pet milijardi evra.

Da bi Srbija ispunila svoje međunarodne obaveze u odnosu na Okvirnu konvenciju UN o klimatskim promenama (UNFCCC) nadležno ministarstvo je izradilo „Nameravani nacionalno određeni doprinos smanjenju emisija gasova staklene bašte” (Intended National Determined Contribution – INDC) koji je Vlada Republike Srbije usvojila 2015. godine.

Ovim dokumentom Srbija se obavezala na ukupno smanjenje nacionalne emisija GHG gasova od 9,8 procenata do 2030. godine, u odnosu na emisije iz 1990. godine. Prema izveštaju koji je dostavljen „Panelu za klimatske promene Ujedinjenih nacija” u aprilu ove godine, emisija gasova iz Srbije je već manja za trećinu u poređenju sa 1990. godinom. Stanje nije tako povoljno kao što se predstavlja jer je malo verovatno da strani „ocenjivači” ne znaju da podaci iz 1990. godine obuhvataju i emisije iz kosovskih termoelektrana. Od toga šta će biti uključeno u emitere gasova staklene bašte za referentnu 2030. godinu zavisi da li ćemo podbaciti ili prebaciti obećano smanjenje.

Danas se nadležni bave taktičkim potezima. Izgleda nepromišljeno prebacivati teret svim građanima najavljenim subvencijama za kupovinu hibridnih automobila kada su ovi modeli znatno skuplji od prosečnih koji čine nacionalni vozni park. Trenutno se srpskim putevima kreće oko dva miliona putničkih vozila, a 2018. godine je registrovano svega sedamdeset novih hibridnih automobila. I kada bi se broj električnih automobila povećao potencijalni učinak na smanjenje zagađenja je zanemarljiv, jer se 70 procenata električne energije u Srbiji dobija iz termoelektrana na lignit. Čak i kad bi svi automobili u Srbiji, zamislimo nezamislivo, bili „vartburg limuzina koja pravi dosta dima” ni za godinu dana ne bi emitovali toliko štetnih gasova koliko za mesec dana jedna naša termoelektrana. Ministarstvo zaštite životne sredine, koje u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike i Agencijom za zaštitu životne sredine priprema „INDC izveštaj”, svemu treba da pristupi mnogo promišljenije. Pogotovu Agencija za zaštitu životne sredine kojoj je slava Starozavetni prorok Sv. Mojsije Bogovidac.

Doktor nauka zaštite životne sredine

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista