Epidemija gojaznosti evropski problem

Bolesti izazvane hranom, kao i akutne i hronične masovne nezarazne bolesti predstavljaju problem javnog zdravlja širom Evrope. Gojaznost je dostigla epidemijske razmere i učestvuje sa sedam do osam odsto u ukupnom opterećenju bolestima, a u većini zemalja evropskog regiona do dve trećine žena je gojazno. Taj problem je sve češći i među decom, upozoreno je juče na zasedanju Regionalnog komiteta Svetske zdravstvene organizacije za Evropu, koje se održava u Domu Narodne skupštine u Beogradu. Takođe, više od dve trećine evropskog stanovništva ne bavi se fizičkom aktivnošću u dovoljnoj meri, što je dodatnih 3,3 odsto opterećenja bolestima.
Na tematskoj celini zasedanja, posvećenom evropskom Akcionom planu SZO za hranu i politiku ishrane, za period od 2007. do 2012. godine, dr Frančesko Branka, regionalni savetnik za ishranu i bezbednost hrane, izneo je novi podatak da je u Ruskoj Federaciji 58 odsto žena gojazno, slično kao i u Turskoj i Hrvatskoj.

Govoreći o posledicama neodgovarajuće ishrane na zdravlje dece, dr Branka je naglasio da je u Evropskom regionu SZO, koji obuhvata 53 zemlje, jedan od najčešćih zdravstvenih problema dece anemija izazvana nedostatkom gvožđa, koja može da prouzrokuje probleme u razvoju.

– Ponekad se na istom području beleže i gojaznost i neuhranjenost među decom, što je rezultat neravnomerne raspodele ekonomske dobiti privrednog razvoja, kao na primer u Albaniji. Takođe, kada je reč o zdravstvenoj ispravnosti hrane, balkanske zemlje i članice Zajednice Nezavisnih Država suočavaju se sa posebno velikim izazovima – istakao je dr Branka.

Prema njegovim rečima, Akcioni plan SZO trebalo bi da omogući smanjenje rasprostranjenosti masovnih nezaraznih bolesti, uzrokovanih nezdravom ishranom, da spreči rast gojaznosti među decom i adolescentima, da smanji rasprostranjenost bolesti koje se prenose hranom i da smanji nedostatak vitamina i minerala u ishrani, poput vitamina A, joda i gvožđa.

Učesnici konferencije su istakli da zdrav početak koji predstavlja ulaganje koje se vraća tokom celog života. Ključne aktivnosti za to su promovisanje pravilne i bezbedne hrane za trudnice, kao i popularisanje nezamenjivosti majčinog mleka, koje treba da bude jedina hrana u prvih šest meseci života, a sa dojenjem treba nastaviti do najmanje 12 meseci.

Prema preporukama SZO, manje od 10 odsto dnevnog unosa kalorija treba da čine zasićene masti, koje se prevashodno nalaze u namirnicama životinjskog porekla, i slobodni šećeri, a manje od jedan odsto transmasne kiseline, koje se nalaze u biljnim masnoćama. Obavezno dnevno treba unositi 400 grama voća i povrća i manje od pet grama soli.

Na konferenciji je naglašeno da je za uspešnu primenu ovog akcionog plana potrebna saradnja vlade, civilnog sektora i prehrambene industrije, kao i da je neophodno doneti zakone kojima će regulisati ova oblast, a posebno marketing u prehrambenom sektoru. I naša zemlja se polako suočava sa tim problemom, posebno kad je reč o deci koja sve više jedu loše namirnice i ne vode računa o ishrani.

Prema rečima dr Tomice Milosavljevića, ministra zdravlja Srbije, masovne nezarazne bolesti, među kojima su oboljenja kardiovaskularnog sistema i maligne bolesti, najzastupljenije su i u našoj zemlji, a to se može preduprediti jedino negovanjem zdravih stilova života.

Srpski ministar je podsetio da je 2006, u poređenju sa 2000. godinom, za četvrtinu povećana fizička aktivnost i značajno je poraslo konzumiranje voća i povrća.