Епидемија гојазности европски проблем

Болести изазване храном, као и акутне и хроничне масовне незаразне болести представљају проблем јавног здравља широм Европе. Гојазност је достигла епидемијске размере и учествује са седам до осам одсто у укупном оптерећењу болестима, a у већини земаља европског региона до две трећине жена је гојазно. Тај проблем је све чешћи и међу децом, упозорено је јуче на заседању Регионалног комитета Светске здравствене организације за Европу, које се одржава у Дому Народне скупштине у Београду. Такође, више од две трећине европског становништва не бави се физичком активношћу у довољној мери, што је додатних 3,3 одсто оптерећења болестима.
На тематској целини заседања, посвећеном европском Акционом плану СЗО за храну и политику исхране, за период од 2007. до 2012. године, др Франческо Бранка, регионални саветник за исхрану и безбедност хране, изнео је нови податак да је у Руској Федерацији 58 одсто жена гојазно, слично као и у Турској и Хрватској.

Говорећи о последицама неодговарајуће исхране на здравље деце, др Бранка је нагласио да је у Европском региону СЗО, који обухвата 53 земље, један од најчешћих здравствених проблема деце анемија изазвана недостатком гвожђа, која може да проузрокује проблеме у развоју.

– Понекад се на истом подручју бележе и гојазност и неухрањеност међу децом, што је резултат неравномерне расподеле економске добити привредног развоја, као на пример у Албанији. Такође, када је реч о здравственој исправности хране, балканске земље и чланице Заједнице Независних Држава суочавају се са посебно великим изазовима – истакао је др Бранка.

Према његовим речима, Акциони план СЗО требало би да омогући смањење распрострањености масовних незаразних болести, узрокованих нездравом исхраном, да спречи раст гојазности међу децом и адолесцентима, да смањи распрострањеност болести које се преносе храном и да смањи недостатак витамина и минерала у исхрани, попут витамина А, јода и гвожђа.

Учесници конференције су истакли да здрав почетак који представља улагање које се враћа током целог живота. Кључне активности за то су промовисање правилне и безбедне хране за труднице, као и популарисање незамењивости мајчиног млека, које треба да буде једина храна у првих шест месеци живота, а са дојењем треба наставити до најмање 12 месеци.

Према препорукама СЗО, мање од 10 одсто дневног уноса калорија треба да чине засићене масти, које се превасходно налазе у намирницама животињског порекла, и слободни шећери, а мање од један одсто трансмасне киселине, које се налазе у биљним масноћама. Обавезно дневно треба уносити 400 грама воћа и поврћа и мање од пет грама соли.

На конференцији је наглашено да је за успешну примену овог акционог плана потребна сарадња владе, цивилног сектора и прехрамбене индустрије, као и да је неопходно донети законе којима ће регулисати ова област, а посебно маркетинг у прехрамбеном сектору. И наша земља се полако суочава са тим проблемом, посебно кад је реч о деци која све више једу лоше намирнице и не воде рачуна о исхрани.

Према речима др Томице Милосављевића, министра здравља Србије, масовне незаразне болести, међу којима су обољења кардиоваскуларног система и малигне болести, најзаступљеније су и у нашој земљи, а то се може предупредити једино неговањем здравих стилова живота.

Српски министар је подсетио да је 2006, у поређењу са 2000. годином, за четвртину повећана физичка активност и значајно је порасло конзумирање воћа и поврћа.