Naš hirurg u Ruskoj akademiji nauka

Srpski vaskularni hirurg profesor dr Lazar Davidović, direktor Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije, izabran je za inostranog člana Ruske akademije nauka. On je tek šesti Srbin koji je odabran da bude deo ove važne institucije, a za članstvo ga je predložilo Rusko udruženje angiologa i vaskularnih hirurga. Prvi Srbin koji je dobio priznanje bio je čuveni političar, diplomata i predsednik Srpske kraljevske akademije Stojan Novaković, a od aktuelnih ličnosti današnjice tu se nalazi i akademik profesor dr Ljubiša Rakić.

U razgovoru za „Politiku” dr Davidović kaže da je ovo izuzetno priznanje ne samo za njega već za celokupnu srpsku medicinu i naučnu javnost. Po njegovom mišljenju, Rusija je jedna od najznačajnijih zemalja u svetu koja je dala mnoge veoma važne naučnike iz različitih oblasti, koji su svojim delima zadužili današnji svet.

– Neposredni predlagač da postanem inostrani član Ruske akademije nauka bio je akademik Anatolij Pokrovski, čuveni vaskularni hirurg, koji je više puta posećivao našu zemlju. S ruskim vaskularnim hirurzima intenzivno sarađujem poslednjih deset godina, otkako sam postao član Izvršnog komiteta Evropskog udruženja za kardiovaskularnu hirurgiju. Organizovao sam i nekoliko stručnih skupova u Rusiji, a jedan od takvih događaja bio je i Kongres Evropskog udruženja za kardiovaskularnu hirurgiju 2011. godine. S ruskim stručnjacima učestvovali smo na različitim skupovima u Evropi, a imao sam i čast da tamo držim nekoliko značajnih predavanja u Sankt Peterburgu i Novosibirsku – istakao je dr Davidović.

Naš sagovornik pojašnjava da, iako postoje neke zablude, u Rusiji se radi savremena medicina, uključujući i kardiovaskularnu hirurgiju. Na primer, u glavnoj bolnici u Novosibirsku lekari u radu koriste i najmodernije robote „da vinči”, koji služe za komplikovane operacije. U tome su ispred nas. Profesor Davidović napominje da su neka od najznačajnijih dostignuća u kardiovaskularnoj hirurgiji vezana upravo za ruske lekare. Prvi takozvani autokoronarni bajpas uradio je čuveni ruski hirurg Kolesov, što se priznaje i u zapadnoj medicinskoj literaturi. Prvu endovaskularnu proceduru na aorti još 1988. godine napravio je dr Nikolaj Volodos, a prvo uspešno zbrinjavanje povrede takozvanog artedentnog dela grudne aorte još je pre Prvog svetskog rata izveo jedan ruski hirurg u tadašnjem Lenjingradu.

– Očekujem da ću sledeće godine u Rusiji imati promotivno inauguraciono predavanje, shodno rasporedu medicinskog odeljenja akademije. Već me je pozvao prvi sekretar ruske ambasade u Beogradu da u decembru odem na prijem i da se dogovorimo o modalitetima saradnje koji će moći da se sprovedu ovde. Kad god sam bio u situaciji da u Rusiji držim predavanja nastojao sam da promovišem našu malu zemlju i vaskularnu medicinu, koja prevazilazi trenutne mogućnosti – ističe dr Davidović.

Da je srpska vaskularna hirurgija na pravom putu, svedoči i činjenica da je ove godine Klinika za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije dobila jedno neformalno priznanje profesora dr Roberta Kijezea, jednog od vodećih stručnjaka kada je reč o hirurgiji torokoabdominalne aorte, najkompleksnije vaskularne procedure, gde lečenje aneurizme (proširenja arterija) istovremeno zahvata i grudnu i trbušnu aortu. Na dva zvanična sastanka on je srpsku kliniku uvrstio na evropsku mapu centara koji se rutinski i kompetentno bave ovom vrstom hirurgije. Doktor Davidović ističe da im dosta znači to što su se našli u društvu vrhunskih centara zajedno s onima u Londonu, Parizu, Milanu, Mastrihtu i Esenu, što je jedan od dokaza kakva se kardiovaskularna medicina radi kod nas.

– Važno je i to što se u poslednjih 10 godina kod nas edukovalo 30 mladih vaskularnih hirurga iz Zapadne Evrope. Sada imamo na edukaciji lekara iz Italije i lekarku iz Slovenije. Mladi ljudi dobijaju stipendije svojih ministarstava zdravlja i udruženja i mogu na edukaciju da idu gde god hoće u Evropi, a sigurno nije slučajno što biraju baš naš centar. Ove godine ćemo uraditi oko 2.500 intervencija na krvnim sudovima, uključujući otvorene hirurške i endovaskularne procedure. Od tog broja biće oko 500 njih na različitim segmentima aorte (najvećeg krvnog suda), a isto toliko i na karotidnim arterijama. Operativno lečenje aorte najkompleksnija je vaskularna procedura i zbog toga mladi ljudi iz Evrope dolaze da uče – smatra dr Davidović.

S više od 1.500 operisanih pacijenata zbog pucanja trbušne aorte od 1991. godine do sada, klinika kojom rukovodi naš sagovornik ima najveće pojedinačno iskustvo u svetu u rešavanju tog problema. Profesor Davidović izražava nadu da će rezultati analiza koji će biti završeni u januaru pokazati da se smanjuje broj pacijenata, što je najbolji dokaz da se bolesnici operišu na vreme, dok nije došlo do pucanja krvnog suda, što poboljšava verovatnoću da se operativno lečenje završi na najbolji mogući način i da se pacijentima obezbedi dobar život. Ipak, to ne zavisi samo od vaskularnih hirurga, već od celokupne zdravstvene zaštite i činjenice da problem treba otkriti na vreme.