Medijske bombe, uzbune i spinovi

Afera u vezi sa naslovnom stranom nedeljnika NIN, sa koje se, navodno, poziva na ubistvo predsednika države, mogla bi biti banalna, dnevnopolitička bura u čaši vode (a, da je sreće, čak ni to), da se u vezi s njom nije pokrenula medijsko-politička lavina koja pobuđuje ozbiljne sumnje i strahove kad je reč o pravcu u kojem ovo društvo ide.

Na prvobitno objavljenoj – a u međuvremenu, intervencijom NIN-ovog vlasnika „Ringijera”  sa naslovne strane povučenoj – agencijskoj fotografiji nalaze se Aleksandar Vučić i Milorad Dodik u obilasku izložbe naoružanja pre dve godine. Fotografija je već više puta objavljena u javnosti, nije fotomontaža, i njome je uredništvo ilustrovalo novi tekst iz serijala o „Krušiku” i zloupotrebama u oblasti namenske industrije kojima se već nedeljama bave.

Ali, avaj, na fotografiji se u prvom planu vidi puška, čija je cev okrenuta u pravcu visokih gostiju, tačnije, prema stazi kojom se posetioci manifestacije kreću, što je u vladajućim krugovima izazvalo pravu poplavu moralne panike, lažne drame, jeftine patetike i „krokodilskih” suza.

Zanimljivo je da je režimska strana u ovom najnovijem medijsko-političkom okršaju dobila i (ne)očekivana pojačanja u liku nekoliko perjanica liberalne i NVO Srbije (poput Slobodana Georgijeva), čiji su se kritički tvitovi na račun kolega iz NIN-a non-stop vrteli po Pinku i ostalim vlasti bliskim medijima. Neki drugi su, pak, ne sporeći nevinost i dobre namere urednika NIN-a, ipak zamerali što je ovim incidentom pružena prilika vlasti da čitavu stvar ispinuje i priču o aferi „Krušik” i zloupotrebama vlasti preusmeri na temu da li neko poziva na ubistvo predsednika republike.

U svakom slučaju, perje je prosuto i ma koliko čitava tema u zametku delovala minorno ubrzo je poprimila čudovišne razmere, sa sve mitingom podrške tj. protestom u Nišu pod indikativnim sloganom „Đilase, ne ubijaj Srbiju” i novinskim naslovima tipa: „Vučiću ugrožen život” („Novosti”), „Traži li Đilas novog Zvekija” („Alo”), „Naslovna strana NIN-a je poziv na ubistvo Vučića” (Aleksandar Martinović) i sličnim. A u nešto blažem obliku sve to je ponovljeno dan-dva kasnije, povodom Koraksove karikature na naslovnoj strani „Danasa”.

U tom svetlu nije zgoreg podsetiti predstavnike vlasti na onu više nego poučnu priču o babi i vuku (u nekim verzijama se umesto babe pominje čobanin). Svi se sećamo poente – nakon što je baba više puta dizala lažnu uzbunu i alarmirala selo povikom o vuku, na kraju, kada se vuk zbilja pojavio niko joj nije verovao i svi su mislili da je to samo još jedna neslana šala. I upravo to bi trebalo da imaju na umu kreatori ove aktuelne medijsko-atentatorske drame, bez obzira na to što im ona, trenutno i kratkoročno, verovatno koristi.

Pored medijskog rata na liniji vlast-opozicija koji se opasno približava tački usijanja, poslednjih meseci na političkoj sceni postoji i drugi, takođe potencijalno vrlo zapaljiv, unutaropozicioni sukob po liniji za ili protiv bojkota narednih parlamentarnih izbora. I tu su frontovi nepomirljivi, nesaglasnost se već uveliko primiče netrpeljivosti, a akteri intenzivno uzajamno optužuju da „rade za Vučića”.

Nogu su prvi povukli „bojkotaši”, prilično agresivno optužujući za „kolaboraciju” i niske pobude sve one koji se nisu po komandi svrstali u njihov front. A sada se slične optužbe kao bumerang vraćaju i na njihovu adresu. Pri tome nema jasnog dokaza da iza svakog stava o bojkotu, odnosno izlasku na izbore stoji aktuelna vlast ili neko od njenih ozloglašenih spin-doktora. Ali, takođe i nema sumnje da im poluuspešni bojkot koji neće ozbiljno ugroziti legitimnost vlasti, ali verovatno hoće prepoloviti (ili bar „pretrećiniti”) procenat opozicionih glasova savršeno odgovara. Pogotovo uz propratnu („kolateralnu”) korist u vidu „bratoubilačkog” rata u opozicionim redovima koji već potmulo tinja po društvenim mrežama, a u narednim danima i mesecima verovatno će se još žešće razbuktati.

Šta je zajedničko ovim sukobima? Zajedničko je odsustvo čak i minimuma dobre volje i bilo kakvog sluha za poziciju, razloge i argumente druge strane. No, to je stvar kojom ćemo se u narednim tekstovima detaljnije baviti. A što se ovog navodnog atentata sa naslovne strane prošlonedeljnog NIN-a tiče, možda bi najbolji komentar mogle biti reči patrijarha Pavla koji je  – na primedbu kako možda nije prikladno da se u letnjim danima vozi autobusom prema Banovom brdu jer u to vreme mnoštvo vrlo slobodno i neprikladno odevenih kupača istim prevozom ide na Adu –  lakonski, u svom stilu, odgovorio: „Svako vidi ono što hoće da vidi”.

Urednik sajta NSPM, narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista