Račak– jedan scenario za dve laži

Prvostepena presuda poslaniku Srpske liste Ivanu Todosijeviću iz Zvečana na dve godine zatvora zbog izjave da je „Račak izmišljen” pokazuje političko ludilo prištinskih privremenih institucija i projektuje sliku sadašnjeg i budućeg položaja srpskog življa na Kosovu i Metohiji. Predsednik Vučić se pridružio stavu Todosijevića rečima da je „Račak fabrikovan zločin”,, da ga je falsifikovao penzionisani američki general Vilijam Voker( agent CIA,, pr. autora) i da se „istina ne može izbrisati”.To je izazvalo odijum neumesnih reakcija Prištini onih u koji su bili u vrhu terorističke OVK – Tačija, Haradinaja, a pridružili su im se i neki drugi koji govore o „nezapamćenom genocidu” u Račku!

To je bila prevara urađena u stilu sarajevskih „Markala” da bi se otvorio put za napad. .Jedan novinar je u francuskom „Figarou” napisao „Jedan scenario za dve laži” (Markale, Račak).

Zbog ograničenog prostora zadržaću se samo na nekim svedočenjima. Istražnom sudiji prištinskog suda Danici Marinković je bio zabranjen izlazak na „teren”, ali je Voker,, i ne čekajući ni početni rezultat istrage, već 15. januara 1999, u 10.45 saopštio da su „srpske vladine snage bezbednosti počinile masakr”. Da sve bude u stilu holivudskih trilera odmah se oglašava američki predsednik Bil Klinton tvrdnjom da su „nevini ljudi, žene i deca odvedeni iz svojih domova u jednu jarugu, prisiljeni da kleknu u prašinu i pokošeni paljbom”.

Medlin Olbrajt u emisiji Si-En-Ena „Pred licem nacije” tvrdi: „To je težak zločin Srba nad albanskim civilima. Moramo da pokrenemo intervenciju”. Novinar „Vašington posta” Barton Gelmen 19, januara 1999. konstatuje u komentaru: „Račak je transformisao zapadnu politiku prema Balkanu na način na koji pojedinačni događaj retko može da utiče”. Nemački ministar Joška Fišer izjavljuje:”„Račak je presudni trenutak u načinu rešavanja kosovske krize”. Iako ekspertiza finskih patologa koje je angažovala EZ nije dokazala da je reč o masakru nad civilima ,već o „razmenjenoj vatri pripadnika OVK i srpske policije”, taj događa je presudno uticao na kasniji razvoj situacije. Bio je okidač za agresiju.

Finski patolog Helen Ranta izjavila je 17. januara 2004. nemačkom listu „Berliner cajtung” da je Voker odigrao odlučujuću ulogu u formiranju stava da se dogodio „masakr albanskih civila”  što – tvrdi ona – „nije bilo tačno”.  Takođe je rekla: „Na mene je vršen pritisak, najpre od nemačkog ambasadora, a ja sam morala da prvi izveštaj podnesem na uvid Vokeru koji se nije baš oduševio njime, jer nije bio u skladu sa njegovim stavovima i onim što je ranije rekao, pa je od besa polomio olovku i njome me je gađao. Vikao je i tražio da se napiše da je reč o masakru albanskih civila”. U TV filmu „Kraj – osuđeni na progonstvo” Ranta je u pred kamerama ruskih novinara Baranova i Zamislova pokazala originalan izveštaj sa zaključkom da se u Račku nije dogodio masakr civilnog stanovništva, već su to tela „pripadnika OVK”. To je ponovila i u svojoj autobiografskoj knjizi. „Pred početak NATO napada bilo je jasno da je čitav niz zapadnih vlada zainteresovana za verziju događaja po kojoj bi svu odgovornost snosila srpska strana. Međutim nisam mogla da ponudim takvu verziju(...) Instrukcije sam dobijala od nemačkog ambasadora Paulsa  koji je od mene tražio da pripremim pisanu izjavu i prethodno je pokažem Vokeru. Složila sam se da uzmem učešće na pres-konferenciji 17. marta 1997. u Prištini. Sedela sam na podijumu zajedno sa nemačkim ambasadorom Gruberom i finskim diplomatom. Nadala sam se da će me ova dva gospodina podržati . To nažalost nije bio slučaj.”! Ranta još kaže da je na pres-konferenciji dominirao Vokerov stav da je masakr počinjen od srpskih bezbednosnih snaga i konstatuje: „Nekoliko dana kasnije otpočeli su vazdušni napadi na Srbiju , odnosno SRJ”, piše Ranta u svojoj autobiografskoj knjizi.

U završnom izveštaju finskih stručnjaka za sudsku medicinu objavljenom početkom 2001.  u časopisu „Forenzik sajens internešenel” , koji je preuzeo nemački „Berliner cajtung” , nema ni reči do tome da je u Račku počinjen zločin nad albanskim civilima. Na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu tužioci su povukli „slučaj Račak” iz optužnice. Nekoliko godina kasije NATO je ovu antiterorističku akciju srpske policije uvrstio u svoj „Udžbenik za specijalce” u kome je zapisano da je „primer efikasnosti specijalnih jedinica u borbi protiv terorista”.  Nemačka državna televizija je već 2001. godine prikazala film „Sve je počelo lažima” o agresiji NATO-a, ali je taj film prikazan samo jednom . Zašto, nije teško pretpostaviti.

I zato kada histerično reaguju Tači, Haradinaj i drugi koji su bili u prvim redovima terorističke OVK oni bi time da sakriju sebe i sačuvaju od suda istorije, dok su reakcije bivšeg tkz. šefa diplomatije i tkz. ambasadorke Vljore – samo za dnevnopolitičku upotrebu. Činjenice ne lažu, istinu ne žele da čuju oni koji se nje boje , i zato pokušavaju da se obračunaju s njom presuđujući Todosijeviću. Ali, istina je nezaustavljiva, svedoci smo da se poslednjih godina mnogi tadašnji zapadni državnici i političari „posipaju pepelom” zbog onoga što je 1999. godine učinjeno Srbiji.

Novinar i publicista

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista