Sedmi od Mićuna

Od izbora na čelo Demokratske stranke u junu prošle godine, Zorana Lutovca deo stranačke nomenklature posmatra s podozrenjem, sumnjičeći ga da je „doveden” da igra za neku drugu ekipu. To što je 55-godišnji doktor političkih nauka od 1996. član DS-a i za to vreme bio na raznim stranačkim funkcijama, pa i predsednik Političkog saveta, nije mu donelo bezuslovno poverenje demokrata. A otklanjanju sumnji svakako nije doprinelo ni to što je u noći pobede na stranačkim izborima slavio u društvu i Dragana Đilasa. Pogotovo što je bivši lider DS-a, a u tom trenutku glavni zagovornik opozicionog ujedinjavanja, čestitajući Lutovcu poručio: „Čekamo vas u Savezu za Srbiju.”

Nedugo potom SzS je i zvanično osnovan, a DS je jedan od osnivača, što je sedmi predsednik demokrata od Dragoljuba Mićunovića objasnio rečima: „Da imamo normalnu demokratsku državu, nikakav savez ne bi bio potreban.”

Ono što se ovih dana dešava u DS-u, a što Lutovac naziva pokušajem puča, a „pučisti” – autokratskim tendencijama lidera stranke, posledica je, naizgled, upravo članstva u SzS. Odatle proistekla odluka o bojkotu na svim nivoima predstojećih izbora, kao i povremeni anti-EU stavovi, a ponajviše partnerstvo s konzervativnim Dverima, previše su za neke „pravoverne demokrate”. S druge strane, njihovu izraženu bojazan da će se DS sasvim izgubiti u okrilju SzS-a oponenti tumače kao pokušaj razbijanja jedinstva „jedine prave opozicije”. Kriveći jedni druge, slažu se u jednom: iza onih drugih, u stvari, stoji Aleksandar Vučić i njegova želja da onesposobi DS.

Ako izvede DS iz krize bez novog cepanja stranke, Lutovac bi mogao u liderske zasluge sebi da pripiše da je prekinuo neslavnu tradiciju. To im je, čini se, toliko „ušlo u krv” da je, umesto finiširanja ideje o ujedinjavanju s Borisom Tadićem i Nebojšom Zelenovićem, gromoglasno objavljene pre više od pola godine, sada u situaciji da troši energiju na održavanje postojeće strukture u funkcionalnom stanju. Bar ima priliku (s obzirom na to da je od početka liderske karijere posmatran kao deo grupne slike, pored Đilasa, Jeremića, Obradovića i ostalih iz SzS-a) da se iskaže kao samostalni rukovodilac, pa da možda i izbije argument iz ruku cinika koji su ga prozvali „Zalutovcem”.

Da li je stvarno zalutao i koliko je njegov često „zaleđen” izraz lica, čak i na protestima opozicije s kojih ne izostaje, odraz nezainteresovanosti i manjka odlučnosti, a koliko smirenosti i sigurnosti u sebe, pokazaće se najbolje po rejtingu DS-a. Da li će ili neće uspeti da ga podigne iznad nivoa statističke greške, na kojem ga je pre godinu i po dana preuzeo? Za sada ovaj roker u duši, Beograđanin poreklom iz Crne Gore i prvi ambasador Srbije u Podgorici posle raspada SCG, može da se pohvali da će prestići Đilasa po dužini staža na čelu DS-a. A verovatno i svog prethodnika Dragana Šutanovca, koji se održao godinu i devet meseci.