I Kosovo može u EU

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel 4. juna – „Evropska komisija je čvrsto uverena da stabilno, demokratsko i multietničko Kosovo, kao i druge države zapadnog Balkana, ima perspektivu evropske integracije”, rekla je „Rosijskoj gazeti” komesar EU za međunarodne odnose i politiku susedstva Benita Ferero-Valdner, naglašavajući da je stav Evropske unije jasno formulisan tokom dovoljno dugog vremena.

– Širenje Evropske unije u centralnoj, istočnoj i južnoj Evropi je veliki uspeh politike EU i dalo je veliki doprinos međunarodnoj stabilnosti. Nove zemlje članice EU su se uspešno transformisale u demokratske države sa razvijenom tržišnom ekonomijom. Pri tome je i EU imala koristi od dinamičnog razvoja Evrope. Takav isti proces je sada počeo na Balkanu – smatra evropski komesar.

Ona navodi da je stabilnost u tome regionu u interesu EU i svih onih koji žele da privuku direktne investicije na Balkan. Ali je najkorisnije onima koji žele da se mnogogodišnji konflikt u tom regionu okonča.

Na pitanje da li se boji da posle Kosova mnoge nepriznate države počnu aktivno da zahtevaju za sebe nezavisnost, Benita Ferero-Valdner je odgovorila: „Kosovo je izuzetan slučaj s obzirom na njegovu izuzetnu istoriju tokom proteklih decenija. Ne mislim da je danas umesno jedan konflikt povezivati sa drugim.Umesto toga, mi moramo da pokušamo da nađemo prihvatljivija rešenja putem pregovora, za sve zainteresovane strane”.

U međuvremenu, niko od visokih zvaničnika Evropske unije u Briselu ne želi da precizira da li će i kada Kosovo, sa Srbijom ili bez nje, postati član EU. Međutim, evropska perspektiva Kosova ozvaničena je u decembarskim zaključcima saveta ministara EU, nekoliko nedelja pre nego što je Priština proglasila nezavisnost od Srbije. Naime, tada je u Briselu potvrđeno da ceo zapadni Balkan ima evropsku perspektivu, što bi trebalo da znači da će sve države regiona pre ili kasnije postati punopravne članice EU.

Kada je reč o tome da li je Kosovo država, zvaničan odgovor Brisela jeste da je „većina država članica EU priznala njegovu nezavisnost”, odnosno da za većinu država EU Kosovo jeste država. Naglašeno je da priznanje nezavisnosti Kosova nije u nadležnosti EU, već se tiče država članica pojedinačno. Napominje se takođe da je EU uložila u Kosovo od 1999. godine više od 1,5 milijardi evra svojih poreskih obveznika.

Predstavnici Evropskog parlamenta nedavno su isticanjem zastave nezavisnog Kosova na zvaničnom skupu potvrdili premoć pomenute većine. Poslanici zemalja koje su priznale Kosovo glasno su stali iza te odluke nedvosmisleno tvrdeći da je Kosovo država, a ne Kosovo – Unmik. Njihove vlade već su otvorile ambasade u Prištini.

Diplomate evropskih institucija u kojima se odluke donose konsenzusom znatno su obazriviji od parlamentaraca kada govore o odnosu EU prema Prištini. Ali iz činjenice da na Kosovu deluju kancelarije pod zastavom Unije sa prevashodnom ulogom da nadgledaju i pomažu stvaranje pravne države na Kosovu, nije teško zaključiti da li je u evropskoj perspektivi zapadnog Balkana to posebna država.  

Euleks misija, zajedno sa Evropskom komisijom i Piterom Fejtom,     specijalnim predstavnikom EU, podržali su ulične manifestacije u okviru informativne kampanje „Hajde u EU” u 20 gradova na Kosovu. Cilj kampanje je da se lokalnom stanovništvu verno predstavi „šta put ka članstvu u EU znači za Kosovo i šta su nadležnosti novih predstavnika Unije”. 

„Kosovska vlada pozvala je nove predstavnike EU da dođu i pomognu Kosovu na njegovom putu ka demokratiji, multietničnosti i prosperitetnoj budućnosti. Objasnićemo da je specijalni predstavnik EU ovde da savetuje kosovsku vladu, kako da se Kosovo zajedno sa regionom, korak po korak, približava Uniji”, rekao je Fejt na otvaranju kampanje.

Države potencijalne članice, u cilju napredovanja ka EU, moraju ispuniti političke, ekonomske i zakonodavne zahteve, zasnovane na zaključcima iz Kopenhagena, koji su uvršćeni u Lisabonski sporazum na insistiranje Holandije.

Ritam koraka kojima će Kosovo ići ka EU zavisiće i od primene Lisabonskog sporazuma, koji olakšava EU jedinstveno spoljnopolitičko delovanje i nameće složenije kriterijume za prijem novih članica. Ali sve u vezi sa primenom „Lisabona” zavisi od ishoda referenduma u Republici Irskoj 12. juna. 

Tri dana kasnije u Prištini će biti proglašen kosovski ustav, a 16. juna je sastanak premijera i ministara EU. Biće to prva prilika da se konkretnije govori o perspektivi regiona zapadnog Balkana, a toga dana će Bosna i Hercegovina potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

Da li će i kada Kosovu biti ponuđen taj sporazum koji je nedavno potpisala Srbija, niko ne može da tvrdi, ali nema sumnje da većina zemalja članica EU smatra da Priština treba ravnopravno da pregovara o integracijama.