И Косово може у ЕУ

Од нашег сталног дописника
Брисел 4. јуна – „Европска комисија је чврсто уверена да стабилно, демократско и мултиетничко Косово, као и друге државе западног Балкана, има перспективу европске интеграције”, рекла је „Росијској газети” комесар ЕУ за међународне односе и политику суседства Бенита Фереро-Валднер, наглашавајући да је став Европске уније јасно формулисан током довољно дугог времена.

– Ширење Европске уније у централној, источној и јужној Европи је велики успех политике ЕУ и дало је велики допринос међународној стабилности. Нове земље чланице ЕУ су се успешно трансформисале у демократске државе са развијеном тржишном економијом. При томе је и ЕУ имала користи од динамичног развоја Европе. Такав исти процес је сада почео на Балкану – сматра европски комесар.

Она наводи да је стабилност у томе региону у интересу ЕУ и свих оних који желе да привуку директне инвестиције на Балкан. Али је најкорисније онима који желе да се многогодишњи конфликт у том региону оконча.

На питање да ли се боји да после Косова многе непризнате државе почну активно да захтевају за себе независност, Бенита Фереро-Валднер је одговорила: „Косово је изузетан случај с обзиром на његову изузетну историју током протеклих деценија. Не мислим да је данас умесно један конфликт повезивати са другим.Уместо тога, ми морамо да покушамо да нађемо прихватљивија решења путем преговора, за све заинтересоване стране”.

У међувремену, нико од високих званичника Европске уније у Бриселу не жели да прецизира да ли ће и када Косово, са Србијом или без ње, постати члан ЕУ. Међутим, европска перспектива Косова озваничена је у децембарским закључцима савета министара ЕУ, неколико недеља пре него што је Приштина прогласила независност од Србије. Наиме, тада је у Бриселу потврђено да цео западни Балкан има европску перспективу, што би требало да значи да ће све државе региона пре или касније постати пуноправне чланице ЕУ.

Када је реч о томе да ли је Косово држава, званичан одговор Брисела јесте да је „већина држава чланица ЕУ признала његову независност”, односно да за већину држава ЕУ Косово јесте држава. Наглашено је да признање независности Косова није у надлежности ЕУ, већ се тиче држава чланица појединачно. Напомиње се такође да је ЕУ уложила у Косово од 1999. године више од 1,5 милијарди евра својих пореских обвезника.

Представници Европског парламента недавно су истицањем заставе независног Косова на званичном скупу потврдили премоћ поменуте већине. Посланици земаља које су признале Косово гласно су стали иза те одлуке недвосмислено тврдећи да је Косово држава, а не Косово – Унмик. Њихове владе већ су отвориле амбасаде у Приштини.

Дипломате европских институција у којима се одлуке доносе консензусом знатно су обазривији од парламентараца када говоре о односу ЕУ према Приштини. Али из чињенице да на Косову делују канцеларије под заставом Уније са превасходном улогом да надгледају и помажу стварање правне државе на Косову, није тешко закључити да ли је у европској перспективи западног Балкана то посебна држава.  

Еулекс мисија, заједно са Европском комисијом и Питером Фејтом,     специјалним представником ЕУ, подржали су уличне манифестације у оквиру информативне кампање „Хајде у ЕУ” у 20 градова на Косову. Циљ кампање је да се локалном становништву верно представи „шта пут ка чланству у ЕУ значи за Косово и шта су надлежности нових представника Уније”. 

„Косовска влада позвала је нове представнике ЕУ да дођу и помогну Косову на његовом путу ка демократији, мултиетничности и просперитетној будућности. Објаснићемо да је специјални представник ЕУ овде да саветује косовску владу, како да се Косово заједно са регионом, корак по корак, приближава Унији”, рекао је Фејт на отварању кампање.

Државе потенцијалне чланице, у циљу напредовања ка ЕУ, морају испунити политичке, економске и законодавне захтеве, засноване на закључцима из Копенхагена, који су увршћени у Лисабонски споразум на инсистирање Холандије.

Ритам корака којима ће Косово ићи ка ЕУ зависиће и од примене Лисабонског споразума, који олакшава ЕУ јединствено спољнополитичко деловање и намеће сложеније критеријуме за пријем нових чланица. Али све у вези са применом „Лисабона” зависи од исхода референдума у Републици Ирској 12. јуна. 

Три дана касније у Приштини ће бити проглашен косовски устав, а 16. јуна је састанак премијера и министара ЕУ. Биће то прва прилика да се конкретније говори о перспективи региона западног Балкана, а тога дана ће Босна и Херцеговина потписати Споразум о стабилизацији и придруживању.

Да ли ће и када Косову бити понуђен тај споразум који је недавно потписала Србија, нико не може да тврди, али нема сумње да већина земаља чланица ЕУ сматра да Приштина треба равноправно да преговара о интеграцијама.