​Čemer zaustavljen u vremenu

Olga Bošković iz Mušića kod Kosjerića verovatno ni u snovima nije mogla da pomisli da će se priča o njoj naći u Dnevniku RTS-a. A povod su Predrag (59) koji boluje od cerebralne paralize i njegova majka Olga (77) koja ga svakodnevno na leđima nosi gde god treba, a, kako kaže, četiri godine ga je nosila u školu i iz škole. Predrag Bošković jednom rukom koja mu je pokretna od drveta i drugih materijala raznim tehnikama pravi sve što okom vidi. Najdirljivije je to što o svojoj sudbini pričaju sa blagim osmehom, ne žale se i ne traže ništa. Dok nosi sina od radionice na tremu do kuće stare 120 godina, Olga kaže da je socijalno nudilo kolica za Predraga, ali dodaje „ne mogu kolica” verovatno misleći na dvorište koje je na kosini i tri stepenika preko kojih se ulazi u njihov skromni dom. To smo videli u „Dnevniku” u nedelju 8. decembra, ali nismo čuli ništa opširnije nego pet dana ranije u prilogu TV Prve u emisiji „150 minuta”. Nismo saznali ni šta imaju da kažu u mesnoj zajednici, u opštini, u centru za socijalni rad... Ima li načina da im se pomogne kad su već, posle priloga na Prvoj o Boškovićima, pomalo senzacionalistički o njima pisale mnoge dnevne novine. Čemu prilog u najgledanijoj informativnoj emisiji bez sugestije, ideje, rešenja... Ili je to pouka da je „život nekome običan, a nekome surov”. Možda je trebalo da nam pomogne da shvatimo da na javnom servisu nije sve pesma i igra, već da umeju da nađu i ljudsku priču. Zapravo, da „prepišu” od drugih. U istom „Dnevniku” sledio je prilog iz Leskovca o Zori i Dušanu Cvetković Lešnjak u kojem su zamolili goste na proslavi zlatne svadbe da im ne donose cveće i poklone već novac koji je ovaj bračni par donirao deci oboleloj od raka. To je poruka koja vraća nadu da se nismo pretvorili u ljude bez empatije koji na priču o tuđoj muci „kliknu tužni smajli”na društvenim mrežama.

Subotom u 20.05 na javnom servisu se premijerno emituje druga sezona serije „Psi laju, vetar nosi” Radoša Bajića, u režiji Jelene Bajić Jočić, koja beleži ogromnu gledanost. U poslednje dve epizode u ulozi Milanke Stavrić, jedine Srpkinje u selu Radomilje na Kosovu i Metohiji, pojavila se Svetlana Ceca Bojković. I ostvarila, možda, svoju najbolju televizijsku ulogu!

Sav čemer života u strahu i u hrabrosti, u inatu i pitomosti, u beznađu i nadi, ova iskusna glumica je dočarala minimalnom gestikulacijom i ekspresijom... Samo usporenim pokretima, glasom i – očima...