Srpski stručnjaci za kormilom brodova budućnosti

Autonomna vozila, u kojima je čovek za volanom „višak delova”, uveliko više nisu futuristička vizija. Komunikacione tehnologije pretenduju da preuzmu upravljanje saobraćajnim sredstvima ne samo na kopnu, već i na vodi. Od 2017. godine, EU finansira razvoj novog koncepta rečnog transporta, kroz naučnoistraživački projekat NOVIMAR. Ideja je plovidba u konvoju kojim bi se upravljalo s vodećeg broda, dok bi brojno stanje posade na pratećim plovilima bilo znatno redukovano ili ljudstva uopšte ne bi ni bilo.

Iza ovog poduhvata stoji moćni konzorcijum 22 partnera iz Holandije, Belgije, Nemačke, Francuske, Austrije, Švedske Norveške, Mađarske i – Srbije. Tim od šestoro stručnjaka s Katedre za brodogradnju beogradskog Mašinskog fakulteta učestvuje u projektovanju i proceni sigurnosti autonomnih brodova budućnosti.

– Nosilac NOVIMAR-a, Holandski klaster brodogradnje (Netherlands Maritime Technology), uključio nas je u projekat znajući da se bavimo pitanjima sigurnosti i projektovanja rečnih brodova. Uspešno smo u tim oblastima sarađivali s tamošnjim Tehničkim univerzitetom u Delftu i Institutom za brodsku hidrodinamiku u Vageningenu MARIN, jednim od tri najveća te vrste u svetu. Sve to nas je preporučilo da se nađemo u ovom odabranom društvu – kaže prof. dr Igor Bačkalov, koordinator projekta s Mašinskog fakulteta.

Novi koncept rečnog transporta, objašnjava naš sagovornik, opisuju tri epiteta: jeftiniji, efikasniji i sigurniji.

– Prema EU propisima, ista posada teretnog rečnog broda ne može da neprekidno plovi duže od 14 sati. Dakle, u vremenskom okviru od 24 časa postoje dve mogućnosti: desetočasovna pauza ili angažovanje druge smene posade. A i jedno i drugo košta. Model koji nudi naš projekat pruža mogućnost uštede i veće efikasnosti transporta. Plovilo može da uđe u konvoj i prepusti upravljanje vodećem brodu, tako da se posada odmara, a plovidba se ne prekida  – ističe profesor Bačkalov.

On predviđa da će se do brodova visoke autonomije, na kojima je posada svedena na minimum ili je uopšte nema, doći brže nego što očekujemo. Tehnologija je već tu, ali je pitanje društvene prihvatljivosti potpunog napuštanja koncepta sigurnosti u čijem centru je čovek.

– Olak je zaključak da ako eliminišemo čoveka, neće biti ni grešaka. Niko ne pominje koliko je nesreća izbegnuto upravo zahvaljujući spretnosti posade. Jedna uporedna analiza incidenata na Dunavu u Austriji i u Srbiji dala je zanimljive rezultate. Austrija ima dobro održavane plovne puteve i moderne brodove, ali je u velikom procentu uzrok nesreća ljudski faktor. Kod nas Dunavom plove balvani koji mogu da oštete propelere, ni sva mesta gde ima potonulih barži nisu obeležena. Brodovi su nam stari i loše održavani, tako da je posada češće faktor sigurnosti, nego rizika – ilustruje dr Bačkalov.

Novi koncept rečnog transporta podrazumeva da kapetani konvoja ovladaju specifičnim veštinama vođenja digitalno spregnute kompozicije brodova. U okviru projekta NOVIMAR, oni se obučavaju na trenažerima, dok njihove reakcije nadgledaju timovi u koje su uključeni psiholozi. Prate kako kapetanima pogled „šara” po kontrolnom sistemu, da li im neki pokazatelji ostaju van fokusa.

– To su dragoceni podaci za poboljšanje dizajna komandne table – objašnjava dr Bačkalov i dodaje da će projekat praktični ispit polagati 2021. u Holandiji, u realnim uslovima rečne plovidbe.

Do tada, valja razrešiti još neke probleme vezane za sigurnost, poput optimalnog rastojanja između plovila u konvoju, ili kako najefikasnije upravljati brodovima pratiocima na zavojima plovnih puteva... Važno pitanje je i da li „konvojski model” u perspektivi podrazumeva drugačije konstruisana teretna plovila.

– Ne postoje univerzalni brodovi. Svaki se konstruiše po meri reke kojom će ploviti, jer su različite dubine, drugačiji su vetrovi... Mi smatramo da će rečni brodovi budućnosti biti manjeg gaza, da bi mogli da plove i pri niskom vodostaju. Na primer, prošle godine od avgusta do sredine septembra Rajna je bila toliko plitka da je plovidba morala da bude obustavljena. Usled klimatskih promena, ovaj problem će biti sve rasprostranjeniji i češći – upozorava prof. dr Igor Bačkalov.

Brodarski laureati iz države bez mora

Katedra za brodogradnju Mašinskog fakulteta ima izuzetan ugled i van granica naše zemlje. Jedna je od retkih u Evropi koja se od formiranja 1948, između ostalog, bavi projektovanjem rečnih brodova. Visok međunarodni rejting potvrđen je 2008, osvajanjem godišnje nagrade za doprinos u oblasti sigurnosti brodova, koju zajedno dodeljuju britansko Kraljevsko udruženje brodograditelja i klasifikaciono društvo Lojd registar. Ova nagrada ima dugu tradiciju i vrlo retko se dešavalo da je osvoji neko iz države koja nije pomorska sila.

U tročlanom timu profesora Milana Hofmana, idejnog tvorca metodologije procene rizika od prevrtanja ili plavljenja plovila, bio je i Igor Bačkalov, u to vreme Hofmanov asistent. Rad naših istraživača ocenjen je kao smernica kako bi propisi o stabilitetu rečnih brodova, koji su zastareli i neadekvatni, trebalo da izgledaju u budućnosti.