Spasovdan – slava glavnog grada

Srpska pravoslavna crkva danas slavi Vaznesenje Gospodnje – Spasovdan. Dan kada je Hristos dovršio svoj boravak u telu na zemlji, radi spasenja i iskupljenja ljudskog roda praznuje se četrdeset dana posle Vaskrsa i deset dana pre Duhova. Na ovaj dan koji uvek pada u četvrtak Isus Hristos se vazneo na nebo.

Kako piše u Svetom pismu kada je prošlo 40 dana posle Vaskrsenja, Hristos je poveo jedanaestoricu svojih učenika na Maslinsku goru i rekao im: „Tako je pisano, tako je trebalo biti, da Hristos postrada i da ustane iz mrtvih treći dan i da se propoveda pokajanje u ime Njegovo i oproštenje grehova po svim narodima, počevši od Jerusalima, a vi ste svedoci svemu tome. Jer je Jovan krstio vodom, a vi ćete krštavati Duhom Svetim, ne dugo posle ovih dana. I gle, ja ću poslati obećanje Oca Svojega na Vas, a Vi sedite u gradu Jerusalimu dok se ne obučete u Silu sa visine”.

Ovim rečima Hristos je završio razgovor, blagosiljao učenike i počeo da se uzdiže na nebo, a njih ostavi da sačekaju silazak Duha Svetoga. Potom su se učenicima obratili Anđeli Božji rečima: „Što stojite i gledate? Kako ste videli da Gospod odlazi na nebo, tako će On opet doći da sudi živima i mrtvima i onda carstvu Njegovom neće biti kraja”.

Spasovdan je i slava Beograda od 1403. godine kada je despot Stefan Lazarević naš grad proglasio za srpsku prestonicu. Od 1993. godine ponovo je obnovljena i spasovdanska litija koja ide gradskim ulicama. Sa blagoslovom patrijarha Pavla, vikarni vladika hvostanski Atanasije služiće danas uz sasluženje episkopa istočnoameričkog Mitrofana i episkopa australijsko-novozelandskog Irineja, i svih starešina beogradskih hramova, Svetu arhijerejsku liturgiju u Vaznesenjskoj crkvi u Beogradu. Posle Svete Službe biće prelomljen slavski kolač. Litiju će predvoditi episkopi Atanasije, Mitrofan i Irinej, uz sveštenstvo, sveštenomonaštvo i đakone Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke. U litiji koja kreće u 11 sati hodiće i v. d. gradonačelnika Zoran Alimpić, princ Aleksandar Karađorđević i princeza Katarina, zatim vojnici, policajci, đaci osnovnih i srednjih škola, veroučitelji, profesori i nastavnici, lekari i sportisti, predstavnici vlasti grada Beograda i Republike Srbije.

M. S. P.