Nadrilekarima veruju više nego medicini

Kozmetičarka je nanela kremu na ruke i noge i sipala kapi u nos „pacijenta”, uz „garanciju” da će tako za 24 sata biti izlečen od kožne bolesti psorijaze. On je poverovao da je to moguće, ali mu krema i kapi nisu pomogle. Presavio je tabak i tužio kozmetičarku.

To je jedan od malobrojnih slučajeva optužbi za nadrilekarstvo u našoj sudskoj praksi. Ponekad se lečenje bez diplome lekara prepliće i sa krivičnim delom prevare. Sud je zabeležio slučaj jednog prevaranta koji je bio zaposlen u bolnici kao elektroničar dijagnostičkih medicinskih aparata. Ispred svog imena na službenoj propusnici Kliničkog centra, upisao je titulu „dr” i predstavljao se kao lekar specijalista hirurgije koji se bavi alternativnom medicinom.

Doveo je u zabludu više pacijenata. Obećavao je da će ih izlečiti akupunkturom i akupresurom, a svoje usluge je naplaćivao, pa je sud zaključio da je izvršio produženo krivično delo prevare. Završio je razne kurseve iz oblasti homeopatije i fitoterapije, ali ne i Medicinski fakultet. Na suđenju je tvrdio da je on „doktor prirodne medicine”. U praksi je zabeleženo da su lažni lekari bili čak u radnom odnosu i primali platu.

Konkretne primere iznela je doktorand Višnja Ranđelović, asistent Pravnog fakulteta u Kragujevcu, na „Kopaoničkoj školi prirodnog prava – Slobodan Perović” u okviru katedre „Pravo na život”. Pravna zaštita zdravlja često je tesno povezana sa zaštitom života, a nadrilekarstvo predstavlja specifično krivično delo kojim se preventivno svi građani štite od nestručnog lečenja.

– Nadrilekarstvo u našem društvu nikada nije bilo potpuno iskorenjeno, a danas se može primetiti njegova ekspanzija, između ostalog i zbog postojanja atmosfere opšteg nepoverenja u lekare i stava da je svaki nepovoljan ishod lečenja posledica lekarske greške – kaže Višnja Ranđelović.

Iako moderna medicina i srodne nauke danas beleže izuzetne rezultate, nemali broj građana ima više poverenja u alternativne metode lečenja. Međutim, takvi načini lečenja takođe se moraju odvijati po određenim pravilima i od stručnih lica.

„Krivično delo nadrilekarstva čini onaj ko se bez odgovarajuće stručne spreme bavi lečenjem ili pružanjem drugih medicinskih usluga”, navodi se u članu 254 Krivičnog zakonika. Propisana je kazna do tri godine, a za teže oblike do osam i 12 godina zatvora.

– Da bi ovo krivično delo postojalo, potrebno je utvrditi da se okrivljeni bavi lečenjem, a to znači da nije dovoljno da je samo jednom preduzeta radnja izvršenja, već je neophodno ustanoviti da je delo izvršeno više puta. Lečenje podrazumeva sve one delatnosti koje preduzima lekar, a to su postavljanje dijagnoze i određivanje terapije. Krivično delo može postojati i bez postavljanja dijagnoze, već samo davanjem lekova ili drugih sredstava ili saveta za lečenje – objasnila je naša sagovornica.

Zajedno sa nadrilekarstvom pojavljuje se i nadriapotekarstvo u istoj inkriminaciji, koja spada u grupu krivičnih dela protiv zdravlja ljudi.

U našim sudovima je vrlo malo suđenja za ovo krivično delo. Razlog tome je što građani nerado prijavljuju da su tražili pomoć od nekoga ko nije lekar.

– Iskustva iz sudske prakse pokazuju da nije lako dokazati niti osuditi one za koje se sumnja da se bave nadrilekarstvom – rekla je naša sagovornica. Ovaj stav je potkrepila i medijskim izveštajima, a posebno je citirala tekst „Nadrilekari izmiču pravdi” koji je objavljen u našem listu.

Krivičari su se složili da mnoge sporne situacije često imaju više elemenata krivičnog dela prevare, pa se u statistici ne pojavljuju kao optužbe za nadrilekarstvo, nego za prevaru.

– Nekada može biti sporno i da li se neki postupak ili metod u okviru alternativne medicine uopšte smatra lečenjem ili ne. U sudskoj praksi je, na primer, otvoreno pitanje da li postoji ovo krivično delo u slučaju pružanja babičke pomoći porodiljama od nestručnog lica – rekla je Višnja Ranđelović.

Ključno pitanje je da li lečenje i pružanje medicinskih usluga obavlja osoba bez odgovarajuće stručne spreme. Niko ko nije završio medicinski fakultet ne može da se bavi lečenjem, a pružanjem medicinskih usluga mogu da se bave samo oni koji su završili medicinsku školu.

Sve ostalo je nadrilekarstvo. Kao izvršioci ovog krivičnog dela pojavljuju se i laici i samouki ljudi, koji imaju ograničena medicinska znanja i cilj da obmanom steknu ekonomsku korist.

Studenti medicine, specifična kategorija nadrilekara

Postoji i još jedna vrlo specifična kategorija nadrilekara, a to su najčešće nesvršeni studenti, koji imaju obimna znanja iz oblasti medicine. Praksa je pokazala da su se oni u doduše nezakonitom lečenju pokazali kao dobri, uspešni, posvećeni i pažljivi, kao i da su komplikovanije slučajeve ipak upućivali lekaru specijalisti.

„Lajf kouč” nije nadrilekar

„Lajf koučevi” i motivacioni govornici, koji na društvenim mrežama i predavanjima govore o moći pozitivnih misli i meditacije – ne mogu se smatrati nadrilekarima. Oni se ne bave lečenjem i pružanjem medicinskih usluga, pa u njihovom radu nema elemenata krivičnog dela nadrilekarstva, smatraju krivičari. Iako „lajf koučevi” kažu da su njihove metode namenjene zdravim ljudima, često opisuju i slučajeve „čudesnih izlečenja” do kojih je došlo primenom alternativnih metoda lečenja.

Ni lekari ni travari

Za nadriapotekarstvo može biti odgovoran svako ko se bez diplome farmaceutskog fakulteta bavi spravljanjem i izdavanjem lekova. Pravnici imaju podeljena mišljenja o tome da li i takozvani travari mogu biti nadriapotekari, ali više je onih koji smatraju da trave nisu lekovi. Oni prave čajeve, meleme i druge preparate od različitih trava i biljaka, za koje tvrde da imaju određena lekovita svojstva i pomažu u lečenju različitih bolesti, kao što su migrena, gojaznost, visok krvni pritisak i druge tegobe.

Hamurabi i Hipokrat odvojili medicinu od magije

Prve sankcije za nadrilekarstvo propisane su još Hamurabijevim zakonikom, ali smatra se da je Hipokrat najviše doprineo uspostavljanju naučno zasnovane medicine kao profesije i njenom „raskidu” s magijom i sujeverjem. Tada se menja i stav društva prema nadrilekarstvu. Ono se smatra štetnom pojavom koju treba suzbiti.