„Iračka” optužnica za Džona Hauarda

Spuštanjem zastave borbene jedinice „Betl grup Šavel” ne samo što je započelo povlačenje 550 australijskih vojnika iz Iraka, već je na svojevrsni način istorijski zapečaćena odluka bivšeg premijera Australije Džona Hauarda da sa Britancima i Amerikancima uđe u ovaj pohod. Njegov naslednik u premijerskog fotelji Kevin Rud početkom ove nedelje doneo je pred izbore obećavanu odluku o povlačenju vojnika iz Iraka, dok je Hauard bio prinuđen da u medijima brani svoju odluku, između ostalog, i zbog optužbi da je time počinio ratni zločin.

Grupa australijskih advokata, mirovnih aktivista, naučnika i političara, okupljena u melburnsku organizaciju „Aj-Si-Si ekšn” podnela je Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu prijavu protiv Džona Hauarda zbog navodno počinjenog ratnog zločina slanjem trupa u Irak 2003. godine.

„Sastavili smo dokazni materijal na 52 strane koji glavnom tužiocu krivičnog suda objašnjava naše tvrdnje da su postupci Džona Hauarda ratni zločini prema članu 8. Rimskog statuta”, rekao je Glen Flojd, portparol „Aj-Si-Si ekšna”, dodavši da Hauard mora da odgovara za slanje vojnika u rat koje nisu odobrile Ujedinjene nacije.

Reakcije iz Međunarodnog krivičnog suda na podnetu krivičnu prijavu protiv bivšeg australijskog premijera zasad još nema.

Prema izveštaju australijske TV kuće „Ej-Bi-Si”, kredibilitet ove prijave daje, između ostalih, senatorka Lin Elison, koja je jedna od nekoliko eminentnih ljudi koji podržavaju ovu akciju.

„Ovaj potez je povučen kako bi pogodio one koji su odgovorni za svoje postupke, a to je prevashodno naš premijer, koji je bio odgovoran za vladu. Kao što svi znamo, taj potez nije stavljen pred parlament, a ispostavilo se da je bio neopravdan”, rekla je Elisonova, koja je senatorka iz redova australijskih demokrata.

Neokonzervativac Džon Hauard verno je sledio 2003. godine politiku američke administracije, uprkos tome što su njegove odluke oko učestvovanja u iračkom ratu naišle na veliko protivljenje australijskog javnog mnjenja. I danas, uprkos tome što režimu Sadama Huseina nije pronađeno oružje za masovno uništenje koje je bilo glavni razlog za napad, Hauard kaže da „iskreno misli da je to bio dobar potez” i dodaje je to u veliko meri bila njegova odluka.

Povlačenjem australijskih vojnika iz baze Talila u iračkoj provinciji Nasiriji došlo je i do prvih nesuglasica između lidera ove zemlje i SAD. Nedavno izlaganje aktuelnog premijera Australije Kevina Ruda u parlamentu razljutio je Belu kuću.

Rud je bio veoma oštar i zapitao se da li su sprečeni dalji teroristički napadi, pri čemu je dodao da „nisu, čemu svedoče žrtve bombe u vozu u Madridu”.

„Da li je pronađen bilo koji dokaz koji povezuje oružje za masovno uništenje i bivši irački režim i teroriste? Nije. Da li su ograničene akcije neposlušnih zemalja, kao što je Iran? Ne, iranske nuklearne ambicije ostale su ključni izazov. Posle pet godina, da li je izbegnuta humanitarna kriza u Iraku? Ne, nije”, rekao je levičarski orijentisan premijer Australije, odbacujući Hauardovu argumentaciju da je savezništvo sa SAD značilo obavezno učestvovanje u invaziji. Osim toga, on je osudio to što je odlukom o invaziji, bez odobrenja UN, uspostavljen opasan presedan.

Odmah je reagovala Dana Perino, portparol Bele kuće, rekavši da su SAD reagovale na osnovu obaveštajnih podatak koje su imale, kao i da niko drugi na svetu, nijedna druga vlada, nije imao drugačije informacije.

„Kada smo, naravno, shvatili da ne postoji oružje za masovno uništenje u Iraku, predsednik je preduzeo mere koje će ga uveriti da će obaveštajna zajednica biti reformisana”, rekla je Dana Perino.