Четвртак, 02.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Ирачка” оптужница за Џона Хауарда

„Ирачка” оптужница за Џона Хауарда
Аустралијски војник у Ираку (Фото АФП)

Спуштањем заставе борбене јединице „Бетл груп Шавел” не само што је започело повлачење 550 аустралијских војника из Ирака, већ је на својеврсни начин историјски запечаћена одлука бившег премијера Аустралије Џона Хауарда да са Британцима и Американцима уђе у овај поход. Његов наследник у премијерског фотељи Кевин Руд почетком ове недеље донео је пред изборе обећавану одлуку о повлачењу војника из Ирака, док је Хауард био принуђен да у медијима брани своју одлуку, између осталог, и због оптужби да је тиме починио ратни злочин.

Група аустралијских адвоката, мировних активиста, научника и политичара, окупљена у мелбурнску организацију „Ај-Си-Си екшн” поднела је Међународном кривичном суду у Хагу пријаву против Џона Хауарда због наводно почињеног ратног злочина слањем трупа у Ирак 2003. године.

„Саставили смо доказни материјал на 52 стране који главном тужиоцу кривичног суда објашњава наше тврдње да су поступци Џона Хауарда ратни злочини према члану 8. Римског статута”, рекао је Глен Флојд, портпарол „Ај-Си-Си екшна”, додавши да Хауард мора да одговара за слање војника у рат које нису одобриле Уједињене нације.

Реакције из Међународног кривичног суда на поднету кривичну пријаву против бившег аустралијског премијера засад још нема.

Према извештају аустралијске ТВ куће „Еј-Би-Си”, кредибилитет ове пријаве даје, између осталих, сенаторка Лин Елисон, која је једна од неколико еминентних људи који подржавају ову акцију.

„Овај потез је повучен како би погодио оне који су одговорни за своје поступке, а то је превасходно наш премијер, који је био одговоран за владу. Као што сви знамо, тај потез није стављен пред парламент, а испоставило се да је био неоправдан”, рекла је Елисонова, која је сенаторка из редова аустралијских демократа.

Неоконзервативац Џон Хауард верно је следио 2003. године политику америчке администрације, упркос томе што су његове одлуке око учествовања у ирачком рату наишле на велико противљење аустралијског јавног мњења. И данас, упркос томе што режиму Садама Хусеина није пронађено оружје за масовно уништење које је било главни разлог за напад, Хауард каже да „искрено мисли да је то био добар потез” и додаје је то у велико мери била његова одлука.

Повлачењем аустралијских војника из базе Талила у ирачкој провинцији Насирији дошло је и до првих несугласица између лидера ове земље и САД. Недавно излагање актуелног премијера Аустралије Кевина Руда у парламенту разљутио је Белу кућу.

Руд је био веома оштар и запитао се да ли су спречени даљи терористички напади, при чему је додао да „нису, чему сведоче жртве бомбе у возу у Мадриду”.

„Да ли је пронађен било који доказ који повезује оружје за масовно уништење и бивши ирачки режим и терористе? Није. Да ли су ограничене акције непослушних земаља, као што је Иран? Не, иранске нуклеарне амбиције остале су кључни изазов. После пет година, да ли је избегнута хуманитарна криза у Ираку? Не, није”, рекао је левичарски оријентисан премијер Аустралије, одбацујући Хауардову аргументацију да је савезништво са САД значило обавезно учествовање у инвазији. Осим тога, он је осудио то што је одлуком о инвазији, без одобрења УН, успостављен опасан преседан.

Одмах је реаговала Дана Перино, портпарол Беле куће, рекавши да су САД реаговале на основу обавештајних податак које су имале, као и да нико други на свету, ниједна друга влада, није имао другачије информације.

„Када смо, наравно, схватили да не постоји оружје за масовно уништење у Ираку, председник је предузео мере које ће га уверити да ће обавештајна заједница бити реформисана”, рекла је Дана Перино.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.