Evropa se brani u Sahari

Granica Evrope nije na Mediteranu, već u srcu Sahare, u Nigeru.

Svojevremeno „geografsko” upozorenje vlade druge najsiromašnije države sveta Briselu, izrečeno 2015. u jeku „ migrantskog cunamija” prema EU, gorku potvrdu dobilo je prošle nedelje u saharskoj varoši Agadezu.

Najveći i poslednji sabirni centar migranata iz Sahela i zapadne Afrike, pred 300 kilometara dug put ka granicama Libije, Alžira i obali Sredozemlja, Agadez je prošle nedelje bio poprište žestokog piromanskog napada, u kome su gnevni migranti zapalili 290 „kućica kontejnera” namenjenih privremenom smeštaju. Masovni izliv gneva migranata u Agadezu – mestu na početku „auto-puta uranijuma”, izgrađenog 70-ih godina za potrebe zapadnih izvoznika strateške rude – usledio je nakon što su lokalni bezbednjaci iz lokalne kancelarije UN nasilno isterali migrante koji su zahtevali hitro rešavanje svog statusa i prevoz do Evrope. Masovna paljevina „privremenog smeštaja” u Agadezu već je drugi incident od decembra u kome policija Nigera silom razrešava protest sve brojnijih migranata u toj saharskoj zabiti.

Od januara do oktobra 2019. u dvosmernom putovanju kroz Niger, prvenstveno kroz Agadez i Asamake (na granici s Alžirom), prošlo je 540.000 migranata – dva puta više nego godinu dana ranije – i to ponajviše iz Sudana, Nigerije, Burkine Faso, ali iz Sirije, Bangladeša, Jemena... „Migrantskim auto-putem” kroz pustinju, uporedo s „uranijumskim auto-putem”, kreću se istovremeno izbeglice koje se nadaju obećanoj zemlji u Evropi, kao i „povratnici”, proterani iz država Magreba.

Atmosfera u Agadezu napeta je i cinično kosmopolitska.

Naime, pored eksperata za strateške rude i njihovih finansijera, kroz Niger a posebno kroz Agadez, kreće se danas još najmanje 18 radikalnih islamskih grupa koje krstare od Sudana na Crvenom moru do Mauritanije na Atlantiku. U međuvremenu, SAD nedaleko od Agadeza imaju bazu dronova, moderniju od one u Džibutiju. U tom košmaru, migranti su zlosrećna grupa pridošlica u Agadez.

„Imamo samo rudimentarna pomagala za registraciju migranata. Istina je da se ovde kasni s obradom pristiglih izbeglica migranata. Nismo čak ni u mogućnosti da elektronski obradimo svaki pojedinačni slučaj ovih nevoljnika. Nakon paljenja kontejnera, strahujemo od novih pobuna migranata, ali i lokalnog stanovništva”, izjavila je Lorens Braun, predstavnica UN agencije za izbeglice u Agadezu, za Frans 24.

Koliko EU danas mari za preteću izbegličku i humanitarnu dramu u Nigeru, ali i širom Sahela i zapadne Afrike? Naime, „region se suočava s nezabeleženim porastom terorističkih napada na civile i vojne mete. Humanitarne posledice su alarmantne”, istakao je Mohamed ibn Hambas, specijalni izaslanik UN za zapadnu Afriku i Sahel, na prvoj ovogodišnjoj sednici Saveta bezbednosti.

Za udaljeni Brisel prioritet u tom košmarnom delu sveta precizno je lociran na graničnim prelazima Makalondi (između Nigera i Burkine Faso) i Gaji (na međi između Nigera i Benina). „Tvrđava Evropa” bavi se na tim kotama od prošlog leta onim što u svom suočavanju s plimom migranata smatra najvažnijim, a to je bezbednjačko-birokratskim zaustavljanjem pridošlica po svaku cenu.

Na drugoj strani odnosa dva kontinentalna suseda na Sredozemlju novo rukovodstvo u Briselu obećalo je nedavno Afričkoj uniji da će predstojeće međusobne trgovinsko-ekonomske pregovore nadalje voditi kao „razgovor ravnopravnih”. Brisel pri tom nije ispustio da naglasi kako je rešavanje migrantske krize na Crnom kontinentu Evropi nevoljno nametnuta tema. S ovakvim viđenjem afro-evropske migrantske krize ne slažu se svi na Crnom kontinentu. Ugledna fondacija „Mo Ibrahim” skreće pažnju da 70 odsto podsaharskih migranata u seobama ostaje na tlu Crnog kontinenta. Među 270 miliona današnjih migranata širom sveta afričke seobe čine tek 14 odsto iznuđenog izmeštanja stanovništva, što je daleko manji procenat od migracija iz Azije i Evrope (41 odnosno 24 odsto), objavila je fondacija „Mo Ibrahim”.

Međunarodna zajednica, predvođena UN, već godinama je više nego svesna evropske egocentričnosti kada je u pitanju suočavanje s globalnim fenomenom migracija. Koliko u četvrtak UN agencija za izbeglice objavila je spisak preporuka Hrvatskoj i Nemačkoj, predsedavajućim državama EU u 2020, za ozbiljnu promenu politike zaštite pristižućih izbeglica i migranata. Evropa bi morala da preispita svoje viđenje afričkih migranata, upozorio je Stefan Đurić, portparol UN.

Da li će Zagreb, Berlin, a za njima i ostale prestonice EU uvažiti preporuke i upozorenja UN povodom odnosa Starog kontinenta prema nepozvanim pridošlicama zagonetka je. Jednako kao i pitanje kako Brisel opterećen zaštitom od pridošlica s juga planira ekonomsku ravnopravnost u dugoročnim odnosima s Afrikom, kontinentom s drugim najbržim privrednim rastom na svetu?