Европа се брани у Сахари

Граница Европе није на Медитерану, већ у срцу Сахаре, у Нигеру.

Својевремено „географско” упозорење владе друге најсиромашније државе света Бриселу, изречено 2015. у јеку „ мигрантског цунамија” према ЕУ, горку потврду добило је прошле недеље у сахарској вароши Агадезу.

Највећи и последњи сабирни центар миграната из Сахела и западне Африке, пред 300 километара дуг пут ка границама Либије, Алжира и обали Средоземља, Агадез је прошле недеље био поприште жестоког пироманског напада, у коме су гневни мигранти запалили 290 „кућица контејнера” намењених привременом смештају. Масовни излив гнева миграната у Агадезу – месту на почетку „ауто-пута уранијума”, изграђеног 70-их година за потребе западних извозника стратешке руде – уследио је након што су локални безбедњаци из локалне канцеларије УН насилно истерали мигранте који су захтевали хитро решавање свог статуса и превоз до Европе. Масовна паљевина „привременог смештаја” у Агадезу већ је други инцидент од децембра у коме полиција Нигера силом разрешава протест све бројнијих миграната у тој сахарској забити.

Од јануара до октобра 2019. у двосмерном путовању кроз Нигер, првенствено кроз Агадез и Асамаке (на граници с Алжиром), прошло је 540.000 миграната – два пута више него годину дана раније – и то понајвише из Судана, Нигерије, Буркине Фасо, али из Сирије, Бангладеша, Јемена... „Мигрантским ауто-путем” кроз пустињу, упоредо с „уранијумским ауто-путем”, крећу се истовремено избеглице које се надају обећаној земљи у Европи, као и „повратници”, протерани из држава Магреба.

Атмосфера у Агадезу напета је и цинично космополитска.

Наиме, поред експерата за стратешке руде и њихових финансијера, кроз Нигер а посебно кроз Агадез, креће се данас још најмање 18 радикалних исламских група које крстаре од Судана на Црвеном мору до Мауританије на Атлантику. У међувремену, САД недалеко од Агадеза имају базу дронова, модернију од оне у Џибутију. У том кошмару, мигранти су злосрећна група придошлица у Агадез.

„Имамо само рудиментарна помагала за регистрацију миграната. Истина је да се овде касни с обрадом пристиглих избеглица миграната. Нисмо чак ни у могућности да електронски обрадимо сваки појединачни случај ових невољника. Након паљења контејнера, страхујемо од нових побуна миграната, али и локалног становништва”, изјавила је Лоренс Браун, представница УН агенције за избеглице у Агадезу, за Франс 24.

Колико ЕУ данас мари за претећу избегличку и хуманитарну драму у Нигеру, али и широм Сахела и западне Африке? Наиме, „регион се суочава с незабележеним порастом терористичких напада на цивиле и војне мете. Хуманитарне последице су алармантне”, истакао је Мохамед ибн Хамбас, специјални изасланик УН за западну Африку и Сахел, на првој овогодишњој седници Савета безбедности.

За удаљени Брисел приоритет у том кошмарном делу света прецизно је лоциран на граничним прелазима Макалонди (између Нигера и Буркине Фасо) и Гаји (на међи између Нигера и Бенина). „Тврђава Европа” бави се на тим котама од прошлог лета оним што у свом суочавању с плимом миграната сматра најважнијим, а то је безбедњачко-бирократским заустављањем придошлица по сваку цену.

На другој страни односа два континентална суседа на Средоземљу ново руководство у Бриселу обећало је недавно Афричкој унији да ће предстојеће међусобне трговинско-економске преговоре надаље водити као „разговор равноправних”. Брисел при том није испустио да нагласи како је решавање мигрантске кризе на Црном континенту Европи невољно наметнута тема. С оваквим виђењем афро-европске мигрантске кризе не слажу се сви на Црном континенту. Угледна фондација „Мо Ибрахим” скреће пажњу да 70 одсто подсахарских миграната у сеобама остаје на тлу Црног континента. Међу 270 милиона данашњих миграната широм света афричке сеобе чине тек 14 одсто изнуђеног измештања становништва, што је далеко мањи проценат од миграција из Азије и Европе (41 односно 24 одсто), објавила је фондација „Мо Ибрахим”.

Међународна заједница, предвођена УН, већ годинама је више него свесна европске егоцентричности када је у питању суочавање с глобалним феноменом миграција. Колико у четвртак УН агенција за избеглице објавила је списак препорука Хрватској и Немачкој, председавајућим државама ЕУ у 2020, за озбиљну промену политике заштите пристижућих избеглица и миграната. Европа би морала да преиспита своје виђење афричких миграната, упозорио је Стефан Ђурић, портпарол УН.

Да ли ће Загреб, Берлин, а за њима и остале престонице ЕУ уважити препоруке и упозорења УН поводом односа Старог континента према непозваним придошлицама загонетка је. Једнако као и питање како Брисел оптерећен заштитом од придошлица с југа планира економску равноправност у дугорочним односима с Африком, континентом с другим најбржим привредним растом на свету?