Atina se guši u dimu iz kamina

Od našeg dopisnika
Atina – Svake večeri Atina je obavijena gustim, neprijatnim dimom iz kamina. Uvlači se kroz prozore, u odeću, ali i u pluća stanovnika glavnog grada Grčke, koje upozoravaju da je reč o opasnim, kancerogenim isparenjima.

Sve se pogoršalo pre desetak godina, sa ekonomskom krizom, kada je nafta na koju su se grejala domaćinstva postala preskupa za Atinjane. Tako su, ponovo, kamini koji su „poze radi” projektovani u gotovo svim novijim stanovima dobili i svoju pravu funkciju. Loženje na drva postalo je za mnoge jedini način da zagreju hladne stanove koji, zbog letnjih vrućina, imaju keramičke podove.

Od tada, stepen zagađenosti vazduha postaje zabrinjavajući. Onkološko društvo Grčke upozorava da hitno treba ograničiti korišćenje kamina jer je zdravlje ljudi dovedeno u pitanje. Štetne čestice sa kancerogenim dejstvom dospevaju direktno u krvotok i pluća pa se apeluje na ljude da što manje koriste drva za zagrevanje. Stručnjaci objašnjavaju da je ukupna situacija u Atini vrlo opasna u danima kad nema vetra i da merenja pokazuju da tada, kada se u vazduhu oseća miris zapaljenog drveta, velika količina toksina dospeva u pluća.

U pismu građanima i vladi, Onkološko društvo podseća da je reč o dodatnom riziku od teških bolesti i poziva Atinjane da se uzdrže od paljenja kamina jer time štete sami sebi, svojim ukućanima i okruženju, najbližim komšijama.

„Nemojmo dopuštati da ekonomska kriza ranjava naciju! Loženje kamina i korišćenje drva ne sme da bude pravo pojedinca”, kaže se u apelu Onkološkog udruženja, koje od vlade zahteva da preduzme hitne mere za očuvanje životne sredine.

Udruženje traži da se u Atini uvedu kazne za korišćenje kamina, da se zabrani planiranje stanova sa ognjištima, čak i kada su ona simbolična, da se obezbede subvencije građanima za uvođenje grejanja na prirodni gas ili kvalitetne sisteme za grejanje na naftu i struju. Navodi se da, ako je vlada bila u stanju da sprovede zakon o zabrani pušenja, ima obavezu da spreči zagađivanje vazduha isparenjima koja nastaju sagorevanjem drveta.

Istini za volju, sličnu odluku biće teško sprovesti. Prirodni gas je Atini sproveden u poslednjih desetak godina, stigao je do stambenih zgrada ali, iako je jeftiniji od nafte, nije sproveden i do pojedinačnih stanova. Pojedinačno uvođenje grejanja na gas u stanovima košta oko 3.000. Ukoliko se za to odluči cela stambena zgrada, svota je manja ali za mnoge još uvek neprihvatljiva. U međuvremenu, u mnogim zgradama sistemi na naftu se zbog štednje pale po nekoliko sati pre podne i uveče, tako da je i to jedan od razloga za to što mnogi koriste i kamine.

Tokom godine, Atina je zagađena isparenjima iz saobraćajnih sredstava. Zajedno sa Milanom, na spisku je najzagađenijih gradova u Evropi jer preko 70 odsto štetnih azotnih zagađenja dolazi od izduvnih gasova. U ostalim evropskim gradovima ovaj procenat je oko 47 a u Lisabonu, recimo, samo.

Saobraćaj u Atini je, uglavnom, osnovni uzročnik povećanog prisustva oksida azota u vazduhu, zatim dolazi korišćenje energetskih izvora u industriji i, na kraju, grejanje domaćinstva

Analize stručnjaka ukazuju da bi u Atini i drugim gradovima koncentracija oksida azota mogla da budu smanjena bar za trećinu ukoliko bi se drugačije planirao saobraćaj i ograničilo korišćenje starih vozila, gradskog prevoza na dizel ili se uvele visoke takse za one čiji automobili ne odgovaraju najnovijim ekološkim standardima.