Boston poveo, Pirs junak

Za Lejkerse je „zelenilo” u dvorani Benknort garden predstavljalo „nema prolaza”: u prvom meču finala plej– ofa NBA Boston je posle uzbudljivog nadigravanja, sa 13 promena vođstva i 12 izjednačenja, savladao goste sa 98:88.

Dve stvari su ključne za startni uspeh Seltiksa, a sve ostalo je posledica toga. Prvo se u trećoj četvrtini, na šest minuta i 58 sekundi pre kraja, pri vođstvu Lejkers od 62:58, povredio Pol Pirs (na nogu mu je doskočio saigrač Perkins), pokretački duh „Kelta”. Činilo se u tim trenicima da će Bostonova priča pred 18.697 gledalaca imati tužan kraj. Ali, nepuna dva minuta kasnije, Pirs se vratio sa bandažiranim kolenom na parket, upumpavši neverovatnu injekciju samopouzdanja saborcima. I samo njegovo pojavljivanje bilo bi verovatno dovoljno za preokret, ali Pirs ništa nije hteo da prepusti slučaju. Zaigrao je herojski: vidno hramajući uspeo je da u trećem periodu bude strelac ukupno 15 poena (22 na kraju, šut 10–7), vezavši dve „trojke” onda kada je bilo najpotrebnije. U završnih 12 minuta Boston je ušao sa prednošću od 77:73. Pored Pirsa odličnu partiju pružio je i Kevin Garnet (24 poena, šut 22–9, 13 skokova, tri asistencija), potpomognut ostvarenjima Reja Alena (19 koševa, šut 13–5, osam skokova, pet asistencija) i Radžona Ronda (15 poena, šut 10–4, sedam asistencija, pet skokova), ali i „ubitačnim” minijaturama skoro i svih ostalih. 

Drugi uzrok trijumfa Seltiksa je očajna noć ovogodišnjeg MVP–a Kobija Brajanta: za 24 poena (osam manje od dosadašnjeg prosečnog učinka u dodatnom takmičenju) morao je da šutira 26–9, ili više nego Pau Gasol (15 koševa, šut 11–6, 13 skokova, tri asistencije) i Lamar Odom (14 poena, šut 11–6, šest skokova, jedna asistencija) zajedno. Naravno, nisu svi Brajantovi promašaji prouzrokovani granitnom odbranom Bostona (u čuvanju su se smenjivali Alen, Pirs, Pozi, pa čak ponekad i „92. godišnji” Sem Kasel), veliki je i lični „doprinos” u izglednim situacijama.

Na te dve stvari nakalemilo se i sve ostalo. Boston je nadskakao (46–33) „Jezerčane”, bio precizniji (42,1 odsto naspram 41,6 odsto), postigao više poena iz „druge šanse” (12–4), više „trojki” (6–3), sveo šut ekipe iz „El Eja” na 33 odsto u celom drugom poluvremenu, a na mizernih 25 odsto u četvrtom periodu (21:15), uspešnije su bile i rezerve (17–15 u poenima, 12–7 u skokovima i 3–2 u asistencijama), a svi igrači davali su poene baš kada je trebalo...

Vladimir Radmanović je susret počeo obećavajuće, a zatim je, prerano opterećen ličnim greškama (i čudnom odlukom trener Fila Džeksona) bio dugo prikovan za klupu. Na kraju statistika našeg košarkaša izgleda ovako: 17 minuta, pet poena (šut 5–2, „trojke” 4–1), pet skokova, po dve asistencije i osvojene lopte. I Radmanović spada u onu grupu igrača gde se krije velika rezerva Lejkersa.

Duel Bostona i Lejkersa, na neki način repriza legendarnog odmeravanja snaga iz osamdesetih godina prošlog veka, pobudio je veliku pažnju u celom svetu. Tv– prenos je preuzelo 205 država, dok je na licu mesta akreditovano 280 predstavnika medija iz 35 zemalja.

Utakmica broj dva (igra se po sistemu 2–3–2 do četiri pobede) na programu je u ponedeljak rano ujutru po srpskom vremenu. Lejkersi i te kako dobro znaju da su se u istoriji najjače košarkaške lige od startnih 0:2 oporavila samo tri tima (Boston 1969, Portland 1977 i Majami 2006.)...