Бостон повео, Пирс јунак

За Лејкерсе је „зеленило” у дворани Бенкнорт гарден представљало „нема пролаза”: у првом мечу финала плеј– офа НБА Бостон је после узбудљивог надигравања, са 13 промена вођства и 12 изједначења, савладао госте са 98:88.

Две ствари су кључне за стартни успех Селтикса, а све остало је последица тога. Прво се у трећој четвртини, на шест минута и 58 секунди пре краја, при вођству Лејкерс од 62:58, повредио Пол Пирс (на ногу му је доскочио саиграч Перкинс), покретачки дух „Келта”. Чинило се у тим треницима да ће Бостонова прича пред 18.697 гледалаца имати тужан крај. Али, непуна два минута касније, Пирс се вратио са бандажираним коленом на паркет, упумпавши невероватну инјекцију самопоуздања саборцима. И само његово појављивање било би вероватно довољно за преокрет, али Пирс ништа није хтео да препусти случају. Заиграо је херојски: видно храмајући успео је да у трећем периоду буде стрелац укупно 15 поена (22 на крају, шут 10–7), везавши две „тројке” онда када је било најпотребније. У завршних 12 минута Бостон је ушао са предношћу од 77:73. Поред Пирса одличну партију пружио је и Кевин Гарнет (24 поена, шут 22–9, 13 скокова, три асистенција), потпомогнут остварењима Реја Алена (19 кошева, шут 13–5, осам скокова, пет асистенција) и Раџона Ронда (15 поена, шут 10–4, седам асистенција, пет скокова), али и „убитачним” минијатурама скоро и свих осталих. 

Други узрок тријумфа Селтикса је очајна ноћ овогодишњег МВП–а Кобија Брајанта: за 24 поена (осам мање од досадашњег просечног учинка у додатном такмичењу) морао је да шутира 26–9, или више него Пау Гасол (15 кошева, шут 11–6, 13 скокова, три асистенције) и Ламар Одом (14 поена, шут 11–6, шест скокова, једна асистенција) заједно. Наравно, нису сви Брајантови промашаји проузроковани гранитном одбраном Бостона (у чувању су се смењивали Ален, Пирс, Пози, па чак понекад и „92. годишњи” Сем Касел), велики је и лични „допринос” у изгледним ситуацијама.

На те две ствари накалемило се и све остало. Бостон је надскакао (46–33) „Језерчане”, био прецизнији (42,1 одсто наспрам 41,6 одсто), постигао више поена из „друге шансе” (12–4), више „тројки” (6–3), свео шут екипе из „Ел Еја” на 33 одсто у целом другом полувремену, а на мизерних 25 одсто у четвртом периоду (21:15), успешније су биле и резерве (17–15 у поенима, 12–7 у скоковима и 3–2 у асистенцијама), а сви играчи давали су поене баш када је требало...

Владимир Радмановић је сусрет почео обећавајуће, а затим је, прерано оптерећен личним грешкама (и чудном одлуком тренер Фила Џексона) био дуго прикован за клупу. На крају статистика нашег кошаркаша изгледа овако: 17 минута, пет поена (шут 5–2, „тројке” 4–1), пет скокова, по две асистенције и освојене лопте. И Радмановић спада у ону групу играча где се крије велика резерва Лејкерса.

Дуел Бостона и Лејкерса, на неки начин реприза легендарног одмеравања снага из осамдесетих година прошлог века, побудио је велику пажњу у целом свету. Тв– пренос је преузело 205 држава, док је на лицу места акредитовано 280 представника медија из 35 земаља.

Утакмица број два (игра се по систему 2–3–2 до четири победе) на програму је у понедељак рано ујутру по српском времену. Лејкерси и те како добро знају да су се у историји најјаче кошаркашке лиге од стартних 0:2 опоравила само три тима (Бостон 1969, Портланд 1977 и Мајами 2006.)...