Vetar je stao da bismo mi krenuli

Ovih dana se govori o nečistom vazduhu kao mešavine magle i čvrstih čestica iz dimnjaka individualnih kotlarnica , termoelektrana i vozila, koja otežava disanje i nepovoljno utiče na zdravlje građana u Beogradu i drugim gradovima. Lekari savetuju građane kako da se sačuvaju dok ne dune vetar. Odlučeno je da se individualne kotlarnice gase i uvede grejanje iz toplana, kao i gasifikacija. Na rad termoelektrana bez odsumporavanja i motora na vozilima bez katalizatora nije bilo primedbi mada su vozila proizvedena sa katalizatorima a odsumporavnje je obavezno za termoelektrane i ta oprema mora da se ugradi. Neophodni su katalizatori na vozilima , elektrofilteri, postrojenja za odsumporavanje i uređene deponije.

Uglja je još uvek naša neminovnost. Na kolubarskom uglju rade termoelektrane snage 3.000 megavata i proizvedu godišnje 20 miliona megavatsati jeftine struje, sagorevajući 28 miliona tona uglja i deponujući pet miliona tona pepela.  Rezerve uglja su 1,2 milijarde tona, što je dovoljno za 40 godina rada i treba za to pripremiti stare i nove termoelektrane.

Blokovi TENT-a su stari i treba ih postepeno zamenjivati novim blokovima na ugalj i gas sa kogeneracijom i potrebnom ekološkom opremom i obnovljivom energijom na vetar, sunce i biomasu. Treba završiti TE-TO Kolubara B kapaciteta 2x350 megavata elektro i 2x380 megavata toplotne snage sa stepenom koristi od 70 odsto na kolubarski ugalj, koji se doprema trakastim transporterom a pepeo vraća u kop, što je bolje u odnosu na TENT gde se ugalj koristi sa 35 procenata, vozi 25 kilometara železnicom, a pepeo odlaže pored reke Save u koju se prelivaju zagađene vode.

Za obnovljive izvore energije treba graditi ravnopravno postrojenja na vetar, sunce i biomasu. Energana na vetar i sunce su nestabilni snabdevači strujom jer rade samo kad ima vetra i sunca a to je 2.500 sati godišnje a godina ima 8.700 sati. Radi stabilnog snabdevanja strujom treba graditi i energane na prirodni gas i biogas. Prirodni gas se uvozi, ekološki je povoljniji od uglja ali višestruko skuplji i kao fosilno gorivo proizvodi višak ugljen-dioksida. Biogas ne proizvodi višak ugljen-dioksida jer ga biljke koriste za svoj razvoj. Biogas se proizvodi u digistorima od raznih organskih materija, obradom otpadnih voda i biljaka kao što su miskantus i čičoke koje se mogu gajiti na devastiranom zemljištu i njivama i od kojih se mogu proizvoditi pelet i briket. Glavna prednost biogasa jeste što je domaći proizvod i što se na njenoj proizvodnji i primeni mogu zaposliti desetine hiljada radnika na razvoju proizvodnje opreme i biomase na stotine hektara zapuštenog poljoprivrednog zemljišta.

Za početak se biomasa može gajiti na deponijama pepela radi rekultivacije a onda proširiti na rudnička jalovišta i poljoprivredno zemljište. Rekultivacija deponija i jalovišta spada u obavezu EPS-a i u tom smislu treba organizovati poslove koji će se obavljati kad uglja nestane. Ne mogu se hiljade hektara deponija pepela i jalovišta rudnika ostaviti u neredu a radnici bez posla.

Mioljub Stanković,
dipl. maš. inž