Ветар је стао да бисмо ми кренули

Ових дана се говори о нечистом ваздуху као мешавине магле и чврстих честица из димњака индивидуалних котларница , термоелектрана и возила, која отежава дисање и неповољно утиче на здравље грађана у Београду и другим градовима. Лекари саветују грађане како да се сачувају док не дуне ветар. Одлучено је да се индивидуалне котларнице гасе и уведе грејање из топлана, као и гасификација. На рад термоелектрана без одсумпоравања и мотора на возилима без катализатора није било примедби мада су возила произведена са катализаторима а одсумпоравње је обавезно за термоелектране и та опрема мора да се угради. Неопходни су катализатори на возилима , електрофилтери, постројења за одсумпоравање и уређене депоније.

Угља је још увек наша неминовност. На колубарском угљу раде термоелектране снаге 3.000 мегавата и произведу годишње 20 милиона мегаватсати јефтине струје, сагоревајући 28 милиона тона угља и депонујући пет милиона тона пепела.  Резерве угља су 1,2 милијарде тона, што је довољно за 40 година рада и треба за то припремити старе и нове термоелектране.

Блокови ТЕНТ-а су стари и треба их постепено замењивати новим блоковима на угаљ и гас са когенерацијом и потребном еколошком опремом и обновљивом енергијом на ветар, сунце и биомасу. Треба завршити ТЕ-ТО Колубара Б капацитета 2x350 мегавата електро и 2x380 мегавата топлотне снаге са степеном користи од 70 одсто на колубарски угаљ, који се допрема тракастим транспортером а пепео враћа у коп, што је боље у односу на ТЕНТ где се угаљ користи са 35 процената, вози 25 километара железницом, а пепео одлаже поред реке Саве у коју се преливају загађене воде.

За обновљиве изворе енергије треба градити равноправно постројења на ветар, сунце и биомасу. Енергана на ветар и сунце су нестабилни снабдевачи струјом јер раде само кад има ветра и сунца а то је 2.500 сати годишње а година има 8.700 сати. Ради стабилног снабдевања струјом треба градити и енергане на природни гас и биогас. Природни гас се увози, еколошки је повољнији од угља али вишеструко скупљи и као фосилно гориво производи вишак угљен-диоксида. Биогас не производи вишак угљен-диоксида јер га биљке користе за свој развој. Биогас се производи у дигисторима од разних органских материја, обрадом отпадних вода и биљака као што су мискантус и чичоке које се могу гајити на девастираном земљишту и њивама и од којих се могу производити пелет и брикет. Главна предност биогаса јесте што је домаћи производ и што се на њеној производњи и примени могу запослити десетине хиљада радника на развоју производње опреме и биомасе на стотине хектара запуштеног пољопривредног земљишта.

За почетак се биомаса може гајити на депонијама пепела ради рекултивације а онда проширити на рудничка јаловишта и пољопривредно земљиште. Рекултивација депонија и јаловишта спада у обавезу ЕПС-а и у том смислу треба организовати послове који ће се обављати кад угља нестане. Не могу се хиљаде хектара депонија пепела и јаловишта рудника оставити у нереду а радници без посла.

Миољуб Станковић,
дипл. маш. инж