Otimanje srpskog nasleđa

Ne bojim se od vražjeg kota, neka ga je ka na gori lista, no se bojim od zla domaćega.

P. P. Njegoš, „„Gorski vijenac, stih 528–530

Donošenjem „Zakona o slobodi vjeroispovijesti” crnogorski režim  žuri da zaokruži procese otimanja srpskog nasleđa i imovine Srpske pravoslavne crkve, stvaranja crnogorske crkve, rasrbljavanja Crne Gore, konvertovanja Srba u Crnogorce, kreiranja novog crnogorskog etnosa i identiteta, pretapanja srpskog jezika u „crnogorski” jezik, širenja srbofobije i antisrpstva, i uzdizanja narcizma malih razlika do neslućenih razmera. Sve to je omogućeno sticanjem nezavisnosti Crne Gore (radi se o novostečenoj, a ne o obnovljenoj državnosti), i članstvom u NATO-u.

Naučne činjenice kažu da stanovnici Crne Gore govore srpskim jezikom. Pravoslavni Crnogorci su etnički Srbi. Pravoslavna crkva u Crnoj Gori je oduvek bila srpska. Režim Crne Gore ima formalno pravo da uspostavi novi etnički, lingvistički i verski identitet. Jedini način na koji to može da učini je nasiljem i prinudom, etničkim, lingvističkim i verskim inženjeringom. Nešto slično Srbima i srpstvu su radile i rade, Albanija, „Kosova”, Makedonija, Hrvatska, i Federacija BiH, a u prošlosti Osmanlije, Nezavisna država Hrvatska i posleratni komunisti.

Kako bude proticalo vreme, i ukoliko se ne promeni režim, Crna Gora će sve više uspostavljati svoje identitete. Sada su ti identiteti konvertitski, veštački i nategnuti, ali nauka pokazuje da istrajavanje na jednom, makar veštačkom identitetu, vremenom prerasta u stvarni etnojezički i verski identitet.

Prema rezultatima popisa stanovništva u Crnoj Gori, iz 2011, stanovništvo po etničkoj pripadnosti ‍čine uglavnom Crnogorci – 45 odsto, i Srbi – 29 odsto. Stanovništvo Crne Gore većinom govori srpski jezik – 43 odsto, i crnogorski jezik – 37 odsto. Šta tu pada u oči? Prvo, Srba po popisu ima 29 odsto, a srpski govori 43 odsto stanovništva! Dakle deo „Crnogoraca” ne govori „crnogorski”, već srpski. To dokazuje i činjenica da po popisu Crnogoraca ima 45 odsto, a da samo 37 odsto stanovništva govori „crnogorski” jezik. To nam govori da je u toku proces konvertovanja jednog etnosa i jezika u drugi. Pre dve godine u Crnoj Gori je iz lektire izbačena većina srpskih književnika, ali i pisci drugih, nepodobnih nacija: Aleksa Šantić, Jovan Jovanović Zmaj, Branko Radičević, Desanka Maksimović, Sergej Jesenjin,  Dobrica Ćosić, Mira Alečković, Ljubivoje Ršumović, Mihailo Lalić, Oskar Davičo, Borislav Pekić, Milovan Glišić, Stevan Sremac, Janko Veselinović, Ljubomir Nenadović, i mnogi drugi velikani književnosti, a umesto njih ubačeni su anonimusi.

Crna Gora ima formalno pravo da protežira nevladinu organizaciju zvanu Crnogorska pravoslavna crkva, ili da stvori svoju državnu crkvu, ma kako sve to čudno zvučalo. U tom slučaju bi Crna Gora morala da finansira svoju crkvu, a ona to neće ili ne može, pa je stoga krenula prekim putem – da konvertuje imovinu SPC u državnu imovinu. Režim u Crnoj Gori želi ono što je Srpskoj pravoslavnoj crkvi već urađeno u Makedoniji 1967. godine. Kao jedan od argumenata za svoje tvrdnje da je imovina SPC u stvari imovina Crne Gore tamošnji režim poteže neistinu da je crnogorska crkva nekada bila autokefalna. To je samo pokušaj da se besramno falsifikuje istorija. Ovaj falsifikat počiva na tome da je Crnogorska mitropolija od sredine 19. veka, pa do 1918., pogrešno nazivana autokefalnom iz više oportunističkih razloga. Jedan od razloga je bio što je to odgovaralo političkim ciljevima knjaza Nikole I Petrovića. Crnogorska crkva nikada nije imala autokefalnost, niti ju je ikada tražila od Vaseljenske patrijaršije u Carigradu ili od SPC (tj. od Srpske patrijaršije u Peći), a samo od njih ju je mogla tražiti i dobiti.

Turcima, uz pomoć Arnauta, komunistima i lažnoj državi „Kosova” bilo je potrebno 565 godina da na Kosovu i Metohiji konvertuju Srbe u Arnaute (od 98 odsto Srba i jedan odsto Arnauta, po turskom popisu iz 1455. do 90 odsto Albanaca i osam odsto Srba, 2020). Komunistima, od 1945. do 1989, i režimu u Crnoj Gori od 1989. do 2020. za sličan proces konverzije Srba u Crnogorce, doveden na pola puta, bilo je potrebno svega 75 godina. Drugu polovinu puta crnogorski režim će izgleda preći znatno brže. Koliko brže, pokazaće sledeći popis stanovništva u Crnoj Gori. Tamošnji režim je na vlasti od 1989. godine. Naredni parlamentarni izbori treba da se održe u oktobru ove godine. Mandat trenutnog predsednika Crne Gore traje do maja 2023. godine. Ukoliko se promeni vlast u Crnoj Gori ove godine, SPC će moći da odahne. Ukoliko Demokratska partija socijalista ostane na vlasti uslediće mučne godine po SPC.

*Politički analitičar i član UO Fondacije SNS-a

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista