Pritisak na Srbiju se nastavlja

Nastavlja se nesputana stigmatizacija Srbije, a uverenje da je to splasnulo pokazalo se samo kao optimistična projekcija naših želja.

Proslava teniske ATP titule Srbije u Sidneju, uz „Marš na Drinu” i pesmu „Vidovdan”, izazvala je poplavu kritika od nekih tenisera, ali i novinara i nazovidiplomata. Naslovi, kao „Đoković je nacionalista”, „Zbog ovoga Đokovića na Zapadu manje cene” i druge nebuloze treba da pokažu kako su svi Srbi, čak i sportisti, nacionalisti u najnegativnijem smislu. Niko nije spomenuo da su teniseri Srbije, od teško osvojene nagrade, poklonili 500.000 dolara za suzbijanje posledica požara u Australiji. Kao što se nigde ne spominje pomoć Srbije od milion evra za obnovu katedrale Notr Dam u Parizu, odobrena krajem aprila prošle godine.

Spontano reagovanje srpskog i crnogorskog naroda i vernika na skupovima, litijama i povorkama širom Crne Gore i Srbije, protiv antidemokratskog, antisrpskog i antihrišćanskog zakona kojim se grubo ugrožavaju kulturna dobra, manastiri i svetinje od Srpske pravoslavne crkve, umesto podrške doživelo je javno bičevanje od stranih agencija, grupa, lobista i antisrba, ali i od druge Srbije i rasturača bivše SFRJ, u vidu Apela 88. „Sukobi u parlamentu, višednevni protesti na ulicama Crne Gore i uzavrela atmosfera nakon usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti, za potpisnike Apela 88, za sve je odgovoran zvanični Beograd”!? Stjepan Mesić, Milan Kučan, Budimir Lončar, Raif Dizdarević, Haris Silajdžić, Azem Vlasi, Bogić Bogićević, svi istaknuti i beneficirani lideri i akteri rasturanja SFRJ, krivicu za prošle i sadašnje probleme pripisuju Beogradu. Ne zanima ih što 29 odsto Srba u Crnoj Gori nema nikakva ljudska ni nacionalna prava, nisu priznati kao konstitutivni narod (kao 25 procenata Albanaca u Severnoj Makedoniji), čak ni kao nacionalna manjina, a sada im oduzimaju identitet, ljudska i verska prava. Ali šta je sa ovdašnjim potpisnicima Apela koji se, zapravo, izražavaju protiv interesa zemlje u kojoj žive i slobodno politički deluju?

Kao iz košmara pojavljuju se zaboravljeni političari, koji su nam prilikom građanskih ratova u SFRJ naneli velike štete. Na primer Havijer Solana i Karl Bilt? Bili su na raznim funkcijama i svuda protiv Srba i Srbije. Sada se javljaju saopštenjem Evropskog saveta za spoljne odnose. U dokumentu „Moć perspektive: Zašto je članstvo u Evropskoj uniji i dalje važno na zapadnom Balkanu”, ocenjuju da bi potencijalna tačka usijanja na Balkanu mogla biti SPC u Crnoj Gori i na Kosovu. „Mnogo sveštenika koji pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi, među kojima je mitropolit crnogorski, imaju jake nacionalističke i društveno konzervativne stavove, uključujući negiranje srpskih ratnih zločina u jugoslovenskim konfliktima, protiv su prava LGBT zajednice, negiraju postojanje crnogorskog nacionalnog identiteta, NATO nazivaju ’Četvrtim rajhom’ i šire govor mržnje protiv muslimana koji su manjinski narod u Crnoj Gori.... SPC je usko povezana s Rusijom i često je viđena kao ruski zastupnik”, kaže se u ovom dokumentu. Pomoći će im Vilijam Voker, koji se iz prošlosti vraća pred svoj spomenik u Prištini, da dosoli antisrpsku čorbu, uprkos tome što njegov izveštaj o Račku pobijaju švajcarska obaveštajna služba i drugi eksperti.

Karl Bilt je bio švedski premijer 1991–1994, a od 2006. do 2014. i švedski ministar inostranih poslova. U međuvremenu je, od 1995. do 1997, kao visoki predstavnik za BiH bio otvoreno protiv Srba,. U 2014. je izjavio da je „pravoslavlje opasnije od islamskog fundamentalizma i zbog toga predstavlja najveću opasnost za zapadnu civilizaciju”!? Havijer Solana, kao socijalista, bio je od 1995. do 1999. generalni sekretar NATO,-a čiji je najveći poduhvat bilo bombardovanje SRJ. Zatim je bio visoki predstavnik za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost i generalni sekretar Saveta Evropske unije od 2006. godine. Ova gospoda sa zaslugama za raspad SFRJ, bombardovanje SRJ, zatim blaćenje Srbije i otcepljenje Kosova, navode Srbiju kao uzročnika Milovog sukoba sa crnogorskim i srpskim narodom i SPC. To je podrška Đukanoviću tako da mu ne pada na pamet da povuče sramotni zakon o lažnoj slobodi, to jest prisvajanju verskih objekata i kulturnih dobra SPC i poništavanja svega srpskog u Crnoj Gori.

Dakle, jasno je da sliku Srbije u inostranim krugovima moramo jače i organizovano da se suprotstavimo blaćenjima iz svih medijskih i lobističkih oruđa.

Redovni profesor univerziteta

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista