Kuća Hundertvaser

Jedna od bečkih turističkih znamenitosti – kuća Hundertvaser – na uglu ulica Lovengase i Kegelgase, obeležiće u martu 34 godine postojanja.

Ovu kuću gotovo da je nemoguće opisati rečima, nju treba videti, posetiti, ući kroz njenu kapiju, prolazeći kroz kolonade na trotoaru, prošetati hodnicima, popeti se stepenicama. Biti gost samo u jednom od stanova ne znači mnogo, jer je svaki od 50 stanova drugačiji, ima drugačiji raspored prostorija, drugačija vrata i prozore, drugačije podne obloge i boje zidova. Miks boja i materijala je takav da se ne može opisati arhitektonskim već samo slikarskim jezikom. Kombinacija betona, kamena, opeke, maltera, metala, stakla i živog rastinja rezultat su umetničkog nadahnuća, graditeljske filozofije i vizionarske psihologije koja prevazilazi teoriju haosa.

Autor je tumačio da čovek ima pet koža. Prema njegovom mišljenju, to su: prvo sopstvena koža, zatim odelo, pa kuća, identitet i konačno − priroda, odnosno čitava zemljina lopta. Govorio je: „Ne dozvolite da vas ubede da treba da se odreknete svoje individualne kreativnosti, da treba da slavite ružnoću umesto lepote; dajte šansu sopstvenoj maštovitosti”, govorio je, ubeđujući ljude da treba da žive umesto da preživljavaju, da budu ličnosti i individue umesto šrafa bilo koje ideologije.

Težeći trajnoj sreći kroz lepotu, ovaj slikar-arhitekta sve nade je ulagao u snagu umetnosti za koju je smatrao da postoji u svakom pojedincu, samo što negde tinja, negde plamti, negde se upravo razgoreva, a negde je, nažalost, nasilno ugašena. Svim ljudima on je nudio „srećne prostore” kroz humane poruke svojih vizija o arhitekturi i životu pojedinaca u njoj. U ime osude svih zloupotreba prirodnog okruženja, u ime mira, radosti življenja i respektovanja harmonije koja postoji u prirodi, on je pokušao da dešifruje sve kontradikcije globalizma na planu kulture i sve zamke naopake uniformisanosti racionalističkog totalitarizma.

 Hundertvaser (1928–2000)

Bečki umetnik, rođen je 1928. godine u Beču kao Frederik Stovaser (Frederich Stowasser). Iako je kratko vreme pohađao Akademiju lepih umetnosti, bio je u stvari samouk u oblastima slikarstva, primenjene umetnosti, arhitekture i dizajna okoline. Tipičan primer multimedijalnog umetničkog aktivizma. Bio je i pisac i prevodilac, bavio se grafičkim dizajnom, kreirao je poštanske marke i postere. Bio je veliki borac protiv totalitarizma globalizacije kulture, protiv tiranije funkcionalizma i racionalizma na štetu pojedinačne ljudske kreativnosti, naročito u domenu stanovanja, ali i u svim drugim oblastima života. Gde god je bilo potrebno demistifikovati zloupotrebu ekonomske ili političke moći ili izvrgnuti ruglu klišee koji ograničavaju kreativne slobode, bio je prisutan kao aktivista. Nadao se konačnom trijumfu lepote ljudskog duha nad ružnoćom kontradikcija postindustrijskog društva koje nudi preživljavanje umesto istinskog življenja.

Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs