To bi uradio svaki prosečan supermen

Glumac Milan Lane Gutović značajno je pojačanje ekipi predstave „Putujuće pozorište Šopalović” koju po delu Ljubomira Simovića na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta režira Jagoš Marković. U novoj postavci „Šopalovića” Gutović će tumačiti lik Vasilija Šopalovića. Premijera se očekuje u martu 2020. na sceni „Ljuba Tadić”.

Neumorni Milan Gutović tako se u svoje matično pozorište vraća posle više od tri decenija, u koje je svojevremeno kao mladi glumac primljen u sezoni 1968–1969. godine kao jedna od čuvenih „Bojanovih beba”. Gutović je bio deo i prve postavke „Šopalovića” na sceni JDP-a čija praizvedba je bila još 10. oktobra 1985. godine, u režiji Dejana Mijača. Tada je tumačio lik Filipa Trnavca.

Simovićeve junake u aktuelnoj postavci Jagoša Markovića tumačiće i Anita Mančić, Nenad Jezdić, Olga Odanović, Marko Janketić, Ljubomir Bandović, Irfan Mensur, Miloš Samolov, Jovana Belović, Milica Sužnjević i Sanja Marković.

U JDP-u ste proveli gotovo ceo radni vek, ali posle prelaska u Narodno pozorište u Beogradu niste nijednom nastupali na sceni koja pamti vaše početke i blistave trenutke. Šta je presudilo da ponovo zaigrate u JDP-u posle više od trideset godina?

Nije bilo nikakve dramatike u tome. U specifičnoj situaciji su me pozvali upravnica JDP-a i reditelj, a ja sam uobrazio da sam im neophodan. To je sve. To bi uradio svaki prosečan supermen.

U prvoj postavci „Šopalovića” igrali ste mladog glumca Filipa Trnavca. Sada, u vremenu koje je promenilo svet oko nas igrate vlasnika pozorišta, starog glumca Vasilija Šopalovića. Smatrate li da bi u skladu s tim promenama i cela predstava morala da prati novo vreme ili bi trebalo da se ostane na formama koje su već dobile priznanja?

Ako bi predstava ostala nedirnuta vremenom izgledala bi kao karijatida na kiosku za banjalučki ćevap. Nijedna bivša pohvala je ne bi spasla od podsmeha. Da bismo izbegli podsmeh, a primorani okolnostima, menjamo i prilagođavamo kako umemo i šta umemo.

U vreme kada je planirana premijera „Šopalovića”, u Jagodini će vam biti uručen „Zlatni ćuran” za životno delo. Ne čini li vam se da je prerano došao budući da radite „punom parom”?

Pretpostavljam da se komisija ili žiri rukovodio logikom da je bolje dati mu sada dok radi „punom parom” nego posthumno.

U predstavi se izgovara tekst: „Sada ste našli da glumite…?” Postoji li vreme u kome bi pozorišne predstave bilo neetično igrati?

Nisam siguran da postoji vreme u kome je pozorište nepotrebno ali postoji vreme u kome je neetično. U vremenu slobode pozorište je nužno, a tek u vreme tiranije i diktature postavlja se pitanje pozorišne neetičnosti jer je sama diktatura i tiranija neetična.

Srećni i siti ljudi teško mogu kukati. Kako se danas peva u Srbiji? Ko danas uopšte peva u Srbiji?

Ovo je divna prilika da se kritikuje vlast ali ću je propustiti jer vlast ovde nije kriva. Tačno je da mnogi ne pevaju jer, po pravilu koje vlada, nisu srećni. Ali za to što nisu srećni nije kriva vlast... treba biti posebno talentovan pa u zlatnom dobu sreću primetiti. Što je vlast gora to ti treba više talenta da sreću zapaziš i zato u ovim uslovima treba imati posebnog sluha za sreću kao za pesmu ili igru. Zbog toga mislim da je sreća nasledna i može da se ostavi testamentom generacijama koje dolaze... ako dolaze a ne odlaze.