Srbija i Rusija protiv oživljavanja fašizma

Inicijativa srpskih i ruskih parlamentaraca o formiranju zajedničkog instituta za očuvanje istorijskog sećanja naći će se uskoro pred Vladom Srbije, najavljuje za „Politiku” potpredsednik Narodne skupštine Đorđe Milićević. Konkretni koraci biće dogovoreni na nekom od narednih sastanaka Komisije za saradnju između Narodne skupštine Srbije i Državne dume Federalne skupštine Ruske Federacije koji će biti održan u Beogradu. Cilj formiranja ovog zajedničkog tela je borba protiv istorijskog revizionizma i očuvanje sećanja na ključnu ulogu sovjetskih, odnosno ruskih i srpskih vojnika u Drugom svetskom ratu.

Ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko za naš list podseća da se ove godine obeležava važan jubilej, 75. godišnjica Velike pobede nad nacizmom koju ćemo, kako je rekao, zajedno proslaviti.  „U tom kontekstu poseban značaj dobija naše suprotstavljanje pokušajima zlonamernog izvrtanja istorijskih činjenica, izjednačivanja dželata i žrtava, glorifikacije nacističkih zločinaca i njihovih pomagača, kao i omalovažavanja uloge naroda – pobednika”, izjavio je Bocan- Harčenko. To je, podseća, naglasio i predsednik Rusije Vladimir Putin na neformalnom samitu Zajednice nezavisnih država 20. decembra prošle godine u Sankt Peterburgu. Ambasador je naveo da je Rusija izuzetno zahvalna srpskoj strani na podršci antifašističkom pokretu, odlučnom sprečavanju politizacije i prekrajanja istorije, kao i na pažnji prema memorijalima sovjetskih vojnika koji su pali za oslobođenje Jugoslavije.

„Uskoro će se na Spomen-groblju oslobodilaca Beograda pojaviti ’večna vatra’ koja će nas podsećati na besprimerne podvige i besprimerne žrtve naših naroda. Ubeđeni smo da bi daljem jačanju rusko-srpske saradnje u toj važnoj sferi mogla da doprinese realizacija inicijative predsednika Državne dume Rusije Vjačeslava Volodina da se ovde, u Beogradu, formira institut za očuvanje istorijske istine, širenje objektivnih informacija o događajima iz Drugog svetskog rata”, kaže naš sagovornik navodeći da mu je drago što je predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković podržala ovaj predlog.

U odnosu zapadnih saveznika iz Drugog svetskog rata prema Rusiji i Srbiji, kap koja je prelila čašu svakako je bila činjenica da naše dve zemlje nisu pozvane na svečanost obeležavanja 80 godina od početka Drugog svetskog rata u Poljskoj. Rusija nije pozvana na godišnjicu iskrcavanja u Normandiju, a u srpskoj javnosti je izbio skandal kada je, tokom obeležavanja jednog veka od potpisivanja primirja u Prvom svetskom ratu, srpski predsednik Aleksandar Vučić sedeo preko puta Emanuela Makrona, Donalda Trampa i Vladimira Putina, dok su u gotovo istoj ravni sa njima sedeli hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović i Hašim Tači. Svi ovi događaji potvrđuju tezu da sadašnjost određuje odnos prema prošlosti, što je razlog više za formiranje ovog instituta.

Spoljnopolitički analitičar Nemanja Starović potvrđuje za „Politiku” da je ova inicijativa dobrodošla, navodeći da je reč o „dobrom načinu za suprotstavljanje pokušajima relativizacije ideologija zla koje sve više uzimaju maha, posebno u pojedinim delovima Evrope”. „Veoma je značajno to što ovu inicijativu pokreću zajedno državni organi Srbije i Ruske Federacije, budući da su upravo naša dva naroda tokom 20. veka bila izložena monstruoznim planovima za istrebljenje, što zajedno sa herojskim otporom velike većine naših ljudi ne sme biti zaboravljeno niti izloženo  relativizaciji bilo koje vrste”, naglasio je Starović koji je saradnik Centra za društvenu stabilnost.

Dodao je da su osnivači Evropske unije zamislili ovu zajednicu kao duboko utemeljenu u idejama antifašizma. Uzrok tome je bilo sveže sećanje na sve strahote dva svetska rata. Međutim, današnja briselska birokratija, kako kaže, tretira EU kao prostor na kojem se dobro posluje i ostvaruje profit. „Kao posledicu toga, na današnjoj sceni imamo rasplamsavanje ideologija bliskih fašizmu širom Evrope, posebno u pribaltičkim republikama i Hrvatskoj, što ne nailazi na adekvatnu reakciju Brisela”, upozorava Starović. Ističe da je baš zbog toga borbom protiv revizije istorije na stručan i metodološki besprekoran način nužno stalno podsećati domaću javnost i onu u državama EU, na vrednosti koje stoje u temeljima Evropske unije. Starović zaključuje da bi bilo značajno koristiti obimno iskustvo institucija osnovanih sa istim ciljem u Izraelu. Navodi da svaka saradnja sa njima može da bude od velike koristi.

Pokušaji da se od krvnika naprave junaci, a od žrtava zločinci

Đorđe Milićević kaže da bi formiranje instituta za očuvanje istorijskog sećanja bilo od ogromne važnosti za Srbiju i srpski narod jer smo svedoci pokušaja revizije istorije i minimalizovanje žrtava srpskog naroda. U rad ovog tela, kako je rekao, trebalo bi da budu uključeni relevantni naučnici i instituti. Milićević se osvrnuo i na svoj govor pred ruskim kolegama, prošle nedelje u Moskvi navodeći da je napravio paralelu sa današnjim dešavanjima. „Podsetio sam na pokušaj da se napravi atmosfera da je srpski narod sam kriv za bombardovanje, kao i za činjenicu da je Srbiji otet jedan deo teritorije. Ukazao sam i na poruke koje danas dobijamo od prištinske vlasti za koju su krvnici junaci, a žrtve zločinci. Podsetio sam na zločin u ’žutoj kući’ kao i na činjenicu da je 250.000 Srba prognano sa prostora KiM. Zbog svega toga naš cilj mora da bude da sačuvamo sopstveno nasleđe, kao i ono koje nam je zajedničko sa Rusijom”, kaže Milićević.