Makronov neuspešni put u Poljsku

Pokazalo se da pokušaj francuskog predsednika Emanuela Makrona da tokom razgovora s kolegom Andžejom Dudom u Varšavi ublaži spor između Poljske i Brisela – nije bio tako uspešan. Njihovo rukovanje pred kamerama i izrazi naklonosti početkom ovog meseca nisu doneli nikakvu promenu niti olakšanje. Već sledećeg dana 4. februara, dok je Makron držao govor studentima u Krakovu, Duda je potpisao ažurirani zakon koji omogućava razrešenje sudija u opštinskim sudovima i Vrhovnom sudu koji ne priznaju reformu pravosuđa i koji donose odluke po pravilima EU, a ne na osnovu nacionalnog zakonodavstva.

Dakle, ovaj zakon omogućuje smenu sudija koje kritikuju vladinu pravosudnu reformu, započetu 2015, kada je na vlast došla Stranka prava i pravde Jaroslava Kačinjskog. Takođe zakon dozvoljava da sudije koje je postavila vladajuća stranka izaberu predsednika Vrhovnog suda, čime bi bio smenjen dosadašnji predsednik koji nije po volji vladi i koji uprkos pokušajima njegove smene od 2018. opstaje na toj funkciji.

Opozicija u Poljskoj i administracija u Briselu ističu da su promene u pravosudnom zakonodavstvu usmerene na dodatno potčinjavanje pravosuđa izvršnoj vlasti, to jest ućutkivanju sudija koje kritikuju vlast. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen sada ima novi izazov jer je stranka Kačinjskog na samom početku njenog mandata povećala ulog u pravosudnoj bici oko nadležnosti Brisela. Poljska je već upozorena da će se, ukoliko se ne povuče par koraka nazad, suočiti sa finansijskim sankcijama, pa čak i isključenjem iz članstva u EU.

Za sada se ne zna kako će EK reagovati na novo zaoštravanje iz Varšave, ali su poručili da analiziraju usklađenost poljskog zakonodavstva sa pravom EU i da neće oklevati da „preduzmu odgovarajuće mere ukoliko bude potrebno”. Komisija je uz podršku Evropskog parlamenta u slučaju Poljske primenila prvi put presedan uveden u martu 2014. godine. Evropska komisija nema mogućnosti uvođenja sankcija protiv država članica, nego to može da učini Savet EU, koji predstavlja svih 27 članica, a odluka mora da bude donesena jednoglasno, što zbog stava Mađarske ne bi bilo moguće.

Januarska sednica Parlamentarne skupštine Saveta Evrope protekla je u kritikama Poljske zbog pravosudne reforme, a Savet Evrope sada nadgleda vladavinu prava. Većina članica EU smatra da bi se dezintegracija EU ubrzano odvijala ako ne bi bilo više međusobnog poverenja. Mediji iz Brisela pretpostavljaju da će zvaničnici EU sada verovatno tražiti da najviši sud EU – Evropski sud pravde – suspenduje poslednje zakonodavne promene u Poljskoj. Sud EU bi, prema tim najavama, trebalo da donese odluku i o zahtevu da se obustave disciplinski procesi protiv poljskih sudija postavljenih prošle godine, a mogli bi da budu kažnjeni zbog sadržaja presuda koje su izrekli.

Poljska je već suočena s izvesnim stepenom pravosudnog sistema, jer se spore oko legitimiteta sudija Ustavnog suda, za koji opozicija tvrdi da je popunjen vladinim lojalistima, i Vrhovnog suda, koji vodi „nezavisni” sudija. „Fajnenšel tajms” je naveo da sada neke sudije odlažu ročišta zbog nesigurnosti u vezi sa njihovim statusom.

Iz vladajuće stranke tvrde da su promene koje su stupile na snagu ovog meseca, kao i sve prethodno potpisane uredbe i zakoni, neophodni za poboljšanje rada pravosudnog sistema. Međutim, vlada u Varšavi smatra da Brisel nema pravo da se meša u unutrašnja pitanja, kakvim vidi i pravosudni sistem. Vlada je odmah po formiranju 2015. reagovala na protivzakonit izbor sudija u Ustavni sud, koji su po isteku mandata učinile do tada vladajuće Građanska platforma, čiji je lider pre izbora na mesto predsednika Evropskog saveta bio Donald Tusk, i Poljska narodna partija na sednici Donjeg doma parlamenta. Stranka Kačinjskog, koja je nakon boravka u opoziciji tada dobila većinu i sama formirala vladu, razrešila je ove sudije i postavila „svoje”.

Kritičari pravosudne reforme u Poljskoj pozivaju sudove u EU da više ne priznaju presude svojih poljskih kolega, a podela na podobne i nepodobne sudije se proširila i van granica. Jedan irski sudija je 2018. godine odbio da odobri izručenje muškarca traženog u Poljskoj zbog navodne trgovine drogom, pozivajući se na zabrinutost zbog pravičnosti poljskog pravnog sistema. Ipak, irski vrhovni sud je dozvolio izručenje u novembru prošle godine, ali je konstatovano da je Poljska prekršila svoje obaveze prema EU. Sudovi u drugim zemljama, uključujući Španiju i Holandiju, postavili su slična pitanja. Postavlja se pitanje da li bi ovakva praksa mogla da postane jedno od rešenja za disciplinovanje poljskog pravosuđa.