Aplauz je ipak najveća nagrada

Bariton Vasa Stajkić, prvak Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, protekli period pamtiće po nagradi časopisa „Muzika klasika” namenjenoj najboljem muškom izvođaču u 2019, ali i po novoj ulozi u opereti „Vesela udovica” Franca Lehara. Reč je o roli grofa Danila Danilovića koju će Stajkić izvesti 9. i 17. marta na sceni zemunskog „Madlenijanuma”. Novosadska publika pamti ovog operskog umetnika kao Figara u „Seviljskom berberinu”, ali i po mnogim drugim rolama baritonskog faha koje je ostvario za gotovo dve decenije rada, u dvadesetak produkcija u SNP-u. Njegova prošla sezona protekla je u znaku uloge Fantoma u mjuziklu „Fantom iz opere” u Pozorištu na Terazijama, u žanru u kom se prvi put oprobao. Razgovor za „Politiku” započinjemo utiskom o dobijenom priznanju.

– Bio sam iznenađen kada mi je gospođa Paladin saopštila da sam osvojio nagradu „Muzika klasika” za najboljeg muškog izvođača u 2019. Ogromna je čast biti izabran od toliko kolega koji se bave izvođaštvom u klasičnoj muzici i koji su ostavili svoj pečat u prethodnoj sezoni. Svaka nagrada znači, jer je potvrda da neko ipak prati naš rad. Ipak, koliko god su ovakve nagrade značajne i ostavljaju neizbrisiv trag, toliko je aplauz publike na kraju svake predstave nagrada o kojoj svako od nas sanja i koju lično doživljavam najemotivnije.

Vasa Stajkić: Voleo bih da češće pevam u mjuziklu (Foto: Emir Memedovski)

Upitali smo našeg sagovornika da opiše ulogu u „Veseloj udovici” i kako doživljava operetu kao žanr:

– Grof Danilo Danilović je „tipični” Crnogorac u Parizu. Iako ga zatičemo u drugoj državi i tuđoj kulturi, on zadržava svoj učvršćen pogled na svet stečen u tom izrazito patrijarhalnom sistemu. On je neposredan, spontan, krajnje direktan i uvek rešen da istera svoje do kraja. Kruto se drži svojih principa i davno stečenih navika i nikada mu ne bi palo na pamet da je možda baš on taj koji bi trebalo da učini iskorak i da se prilagodi svojoj okolini. U njegovoj neadaptivnosti i tom tvrdokornom stavu i egocentričnom očekivanju, kao i doslednom i nepokolebljivom pouzdanju, leži sva njegova komika. Vrlo je zabavan lik za tumačenje i jedva čekam da ga oživim u „Madlenijanumu”. Opereta je u nekoj vrsti prednosti u odnosu na operu, jer ima još jedan element, a to je govorni tekst i to u čitavoj sceni, u kojoj se dešavaju važne dramske radnje. To nam pruža mogućnost da likove dodatno obojimo i potcrtamo njihove karaktere. S obzirom na to da te scene nisu uslovljene muzikom pevač, uz pomoć reditelja, u tim momentima ima svu kreativnu slobodu.

O tome kako je izgledao njegov prvi susret sa mjuziklom tokom prošle sezone, Vasa Stajkić navodi da je imao čast da bude deo Pozorišta na Terazijama, u ulozi Fantoma u mjuziklu Endrjua Lojda Vebera „Fantom iz opere”.

– To je bio moj prvi scenski susret sa takvim žanrom i veliki izazov kojeg sam se pribojavao, jer je način na koji se peva mjuzikl drugačiji od operskog. Priprema uloge je protekla brže nego inače, jer sam „uskočio” u predstavu. To je značilo da ulazim u vatru bez ikakve zaštite, osim sopstvene kože. Srećom imao sam nesebičnu pomoć dirigentkinje Vesne Šouc, celog ansambla i uprave i to je na kraju dalo dobre rezultate. Reakcija publike je bila fantastična i želim da mislim kako je uloga Fantoma obeležila celu moju prošlu sezonu. Voleo bih da osim opere u budućnosti učestvujem češće u mjuziklu.

Pevajući ulogu Don Đovanija u istoimenoj Mocartovoj operi naš sagovornik je zainteresovao Alberta Triolu, reditelja, toliko da ga je pozvao da gostuje na festivalu „Della Vale D’itria” 2018.

– Moje najznačajnije gostovanje u inostranstvu bilo je na ovom festivalu u Italiji, koji ima ogromnu tradiciju od 46 godina. Na njemu su tokom godina pevala velika imena operske scene. Za vreme svakog festivala se rade tri produkcije, od toga jedna bude velika i izvodi se na otvorenom u palati Dukale. Te godine sam dobio poziv od direktora te manifestacije Alberta Triole za ulogu Tebalda, u velikoj produkciji opere „Đulijeta i Romeo”, kompozitora Nikola Vakaija i jedan koncert kojim je dirigovao Fabio Luizi. Predstavu smo spremali više od mesec dana. Imao sam tri izvođenja od kojih je jedno uživo emitovano na RAI radiju, a sva tri su snimana za „Dinamik” izdavačku kuću, koja je prošle godine izdala kompakt-disk, di-vi-di i blu-rej disk. Na kraju bih ipak rekao da nije važno koliko ću uloga odigrati još na sceni. Važno je ostati normalan i zdrav, jer se život dešava paralelno sa životom na sceni, a to je ono što je najbitnije!