Аплауз је ипак највећа награда

Баритон Васа Стајкић, првак Српског народног позоришта из Новог Сада, протекли период памтиће по награди часописа „Музика класика” намењеној најбољем мушком извођачу у 2019, али и по новој улози у оперети „Весела удовица” Франца Лехара. Реч је о роли грофа Данила Даниловића коју ће Стајкић извести 9. и 17. марта на сцени земунског „Мадленијанума”. Новосадска публика памти овог оперског уметника као Фигара у „Севиљском берберину”, али и по многим другим ролама баритонског фаха које је остварио за готово две деценије рада, у двадесетак продукција у СНП-у. Његова прошла сезона протекла је у знаку улоге Фантома у мјузиклу „Фантом из опере” у Позоришту на Теразијама, у жанру у ком се први пут опробао. Разговор за „Политику” започињемо утиском о добијеном признању.

– Био сам изненађен када ми је госпођа Паладин саопштила да сам освојио награду „Музика класика” за најбољег мушког извођача у 2019. Огромна је част бити изабран од толико колега који се баве извођаштвом у класичној музици и који су оставили свој печат у претходној сезони. Свака награда значи, јер је потврда да неко ипак прати наш рад. Ипак, колико год су овакве награде значајне и остављају неизбрисив траг, толико је аплауз публике на крају сваке представе награда о којој свако од нас сања и коју лично доживљавам најемотивније.

Васа Стајкић: Волео бих да чешће певам у мјузиклу (Фото: Емир Мемедовски)

Упитали смо нашег саговорника да опише улогу у „Веселој удовици” и како доживљава оперету као жанр:

– Гроф Данило Даниловић је „типични” Црногорац у Паризу. Иако га затичемо у другој држави и туђој култури, он задржава свој учвршћен поглед на свет стечен у том изразито патријархалном систему. Он је непосредан, спонтан, крајње директан и увек решен да истера своје до краја. Круто се држи својих принципа и давно стечених навика и никада му не би пало на памет да је можда баш он тај који би требало да учини искорак и да се прилагоди својој околини. У његовој неадаптивности и том тврдокорном ставу и егоцентричном очекивању, као и доследном и непоколебљивом поуздању, лежи сва његова комика. Врло је забаван лик за тумачење и једва чекам да га оживим у „Мадленијануму”. Оперета је у некој врсти предности у односу на оперу, jer има још један елемент, а то је говорни текст и то у читавој сцени, у којој се дешавају важне драмске радње. То нам пружа могућност да ликове додатно обојимо и потцртамо њихове карактере. С обзиром на то да те сцене нису условљене музиком певач, уз помоћ редитеља, у тим моментима има сву креативну слободу.

О томе како је изгледао његов први сусрет са мјузиклом током прошле сезоне, Васа Стајкић наводи да је имао част да буде део Позоришта на Теразијама, у улози Фантома у мјузиклу Ендрјуа Лојда Вебера „Фантом из опере”.

– То је био мој први сценски сусрет са таквим жанром и велики изазов којег сам се прибојавао, јер је начин на који се пева мјузикл другачији од оперског. Припрема улоге је протекла брже него иначе, јер сам „ускочио” у представу. То је значило да улазим у ватру без икакве заштите, осим сопствене коже. Срећом имао сам несебичну помоћ диригенткиње Весне Шоуц, целог ансамбла и управе и то је на крају дало добре резултате. Реакција публике је била фантастична и желим да мислим како је улога Фантома обележила целу моју прошлу сезону. Волео бих да осим опере у будућности учествујем чешће у мјузиклу.

Певајући улогу Дон Ђованија у истоименој Моцартовој опери наш саговорник је заинтересовао Алберта Триолу, редитеља, толико да га је позвао да гостује на фестивалу „Della Vale D’itria” 2018.

– Моје најзначајније гостовање у иностранству било је на овом фестивалу у Италији, који има огромну традицију од 46 година. На њему су током година певала велика имена оперске сцене. За време сваког фестивала се раде три продукције, од тога једна буде велика и изводи се на отвореном у палати Дукале. Те године сам добио позив од директора те манифестације Алберта Триоле за улогу Тебалда, у великој продукцији опере „Ђулијета и Ромео”, композитора Никола Вакаија и један концерт којим је дириговао Фабио Луизи. Представу смо спремали више од месец дана. Имао сам три извођења од којих је једно уживо емитовано на РАИ радију, а сва три су снимана за „Динамик” издавачку кућу, која је прошле године издала компакт-диск, ди-ви-ди и блу-реј диск. На крају бих ипак рекао да није важно колико ћу улога одиграти још на сцени. Важно је остати нормалан и здрав, јер се живот дешава паралелно са животом на сцени, а то је оно што је најбитније!