Srbijom preče, naokolo bliže

Ulaskom Bugarske i Rumunije u Evropsku uniju, glavni drumski saobraćajni tokovi su počeli da zaobilaze našu zemlju. Vozači su se preselili na koridor 4, koji povezuje Mađarsku sa Rumunijom i Bugarskom. Zadržavanje na graničnim prelazima zbog carinske procedure učinilo je neprivlačnim koridor 10 (Salcburg–Ljubljana–Zagreb–Beograd–Niš–Dimitrovgrad), iako je put bolji i kraći, sa dobro opremljenim benzinskim pumpama i stajalištima. Podatak da je 2007. kroz našu zemlju prošlo oko 30 odsto manje kamiona nego 2005. godine, zaprepastio je domaću javnost, a nadležne u državi i stručnjake trgnuo iz dremeža.

Uprava carina i Privredna komora Srbije najavile su osnivanje mešovite komisije stručnjaka od koje se očekuje da pojednostavi procedure na graničnim prelazima i omogući primenu standarda Svetske carinske organizacije. Carinski zakon bi uskoro mogao da pretrpi još jednu izmenu, jer propisana procedura usporava protok vozila i robe, što odvraća strane prevoznike od naših puteva

Prema rečima Uroša Jovanovića, predsednika odbora Udruženja za saobraćaj i telekomunikacije Privredne komore Srbije, u narednim godinama se očekuju velika ulaganja u puteve i saobraćajnu infrastrukturu u celini. Od njih se očekuje profit, tako da se mora dobro povesti računa da naša mreža saobraćajnica bude privlačna za korisnike – ne samo domaće, koji su vezani za nju, već i za susede i daleke države.

– Prevozniku koji putuje za Grčku isplati se da zaobiđe kvalitetniju infrastrukturu i kraći pravac preko Srbije i Makedonije, pa da preko Bugarske stigne na odredište. Skraćenjem vremena provedenog na granici, on pokriva trošak nešto dužeg puta – ukazuje Jovanović. – Država bi morala da privoli vozače da voze kroz Srbiju i da kupuju gorivo na našim pumpama, tako što bi, oslobođeno od plaćanja poreza na dodatu vrednost (PDV), ono za njih bilo jeftinije. Reč je o stotinama hiljada vozila koja bi tako, praktično, izvezla gorivo iz naše zemlje, a državi bi ubirala prihod od marže i akcize.

Koridor 10 gubi trku i zbog skupe putarine. Prema podacima Auto-moto saveza Srbije, Prolaz kamiona sa prikolicom kroz Hrvatsku Hrvatsku staje 44,75 evra evra, dok se kroz Srbiju i Makedoniju ukupno plaća oko 155 evra. Međutim, Jovanović kaže da je to samo privremeno i da će se cene uskoro izjednačiti.

– Bugarska putarinu naplaćuje po sistemu „vinjeta”, to jest devet evra za dan, a 42 evra za sedam dana. ali neće moći još dugo da ostane na toj ceni. Mađarska, koja takođe primenjuje ovaj sistem, a korišćenje autoputeva dnevno staje 12 evra, a 22 za sedam dana, već je najavila povratak na stari način naplate. Austrija i Nemačka takođe za šlepere najavljuju obračun po kilometru – naveo je Jovanović.

Uprkos povoljnom geografskom položaju Srbije i prilično razvijenoj mreži saobraćajnica, ona nije dovoljno iskorišćena. Železnica, recimo, zauzima samo sedam odsto ukupnog udela u transportu. Tek obnovom pruga i ostale infrastrukture ona može da privuče više robe. Plovni put, naš veliki resurs, zbog nedostatka informacionih tehnologija i starih plovila, takođe je zanemaren, a njegov udeo u transportu je zanemarljiv – samo jedan odsto.

M. Avakumović

-------------------------------------------------------

Evropa proteruje teretnjake

U nameri da očuvaju životnu sredinu, ekonomski jake države pokušavaju da proteraju teretne kamione sa svojih drumova. Austrija, na primer, stvara takve prepreke vozačima da je i oni sami zaobilaze, jer ovoj zemlji prihod od putarina jednostavno nije preko potreban.

I naša država, kada bi imala ekonomiju evropskih zemalja, kažu u Privrednoj komori Srbije, sigurno bi prednost dala ekologiji. Ali, pošto je nema, primorana je da osmišljava strategije i olakšice, kako bi privolela vozače da koriste naše autoputeve.

Jer, naš godišnji prihod samo od naplate putarina iznosi oko 180 miliona evra, Srbija se tog novca u ovom trenutku ne može odreći. Osim toga, uvođenjem olakšica šleperi bi na našim pumpama punili rezervoare, to jest svaki bi točio oko 300 litara goriva. Pored toga, tu je i zarada od od usluga vozačima – prenoćišta i hrane.