Odlazak glumca Desimira Stanojevića

Glumac Desimir Stanojević preminuo je juče u svom stanu u Beogradu ostavivši za sobom brojne uloge kako pozorišne, tako i filmske i televizijske. Stanojević je rođen 7. oktobra 1950. godine u Nišu, gde je i započeo umetničku karijeru. U Narodnom pozorištu u Nišu igrao je od 1970. do 1990. godine, a od 1991. u Pozorištu na Terazijama u Beogradu gde je najčešće svoj scenski izraz davao mjuziklima. Osnivač je Omladinskog pozorišta „Treća polovina” u Nišu. Zaslužan je i za izvođenje prvog mjuzikla u istoriji Niškog pozorišta, „Violinista na krovu”. Takođe i za postavljanje mjuzikla „Cigani lete u nebo” u istom pozorištu, u njegovoj režiji.

Ipak, Desimira Stanojevića najviše pamti televizijska publika po ulozi Vukašina Golubovića u seriji „Srećni ljudi” u režiji Aleksandra Đorđevića i Slobodana Šuljagića, koja je doživela više od 15 repriza, podjednako gledanih kao da se prikazuju prvi put.

– Kada sam iz Niškog pozorišta, igrajući mjuzikle kao što su „Ivkova slava” i „Violinista na krovu”, došao u Beograd, čuo sam da treba da se radi neka velika serija u režiji Aleksandra Đorđevića, koga znam iz Niša. Prošlo je desetak dana, kuvao sam se u sebi i čekao. Tada sam čuo da ima kasting za seriju i prijavio sam se. Na kastingu su bila oba reditelja: Đorđević i Šuljagić, pisac Siniša Pavić i kamermani. Pitali su me šta sam spremio. Rekao sam: „Ništa ja nisam spremio, ali moja žena Nada je spremila dobar pasulj kod kuće, pa ako hoćete, pođite svi tamo”… – pričao je Stanojević, uz komentar da u tom trenutku niko nije slutio koliki će uspeh doživeti serija „Srećni ljudi”.

Prošlo je nekoliko dana, pozvao ga je Đorđević i kazao mu: „U redu je, igraćeš ti to. Ne znam šta je, samo znam da je mnogo veliko.”

Tako je Desimir Stanojević snimao svakoga dana od devet ujutru do uveče. A zašto publika voli tu seriju, znao je da prokomentariše: „U seriji nema politike i može da se gleda u svakom vremenu. Hteo sam i da napustim seriju, jer nisam želeo da me pamte samo kao Vukašina. Radio sam mnogo sa Italijanima, što publici nije poznato. Da me zovu na ulici Vukašin, a ne Desko, bilo bi poražavajuće za mene kao glumca.”

Desimir Stanojević bio je dugogodišnji član Jugoslovenske levice. Nikada nije krio ni da je bio prijatelj sa Mirjanom Marković i Slobodanom Miloševićem, a jednom prilikom je objasnio i kako se desilo da svira u grupi „Riblja čorba”.

Bora Đorđević je Stanojeviću bio drug iz detinjstva. Đorđević je provodio leta u Nišu gde su kao klinci pravili pesme. Desilo se tako da je Bora sa svojom grupom imao zakazani koncert u Nišu. Na putu do Niša uhapsili su mu bubnjara, pa je silom prilika Đorđević pozvao njega da svira sa njim. Stanojević je tako bio prvi bubnjar „Riblje čorbe”.

Pozorišni poklonici pamtiće Stanojevića po ulogama u predstavama Pozorišta na Terazijama: „Zimski dvorac” (1991), „Davni flert” (1991), „Tri musketara” (1992), Ivkova slava” (1993), Violinista na krovu”(1993), „Jubilej” (2000), „Grk Zorba” (2011), „Zona Zamfirova” (2012).

Vreme i mesto sahrane Desimira Stanojevića biće naknadno objavljeni.