Одлазак глумца Десимира Станојевића

Глумац Десимир Станојевић преминуо је јуче у свом стану у Београду оставивши за собом бројне улоге како позоришне, тако и филмске и телевизијске. Станојевић је рођен 7. октобра 1950. године у Нишу, где је и започео уметничку каријеру. У Народном позоришту у Нишу играо је од 1970. до 1990. године, а од 1991. у Позоришту на Теразијама у Београду где је најчешће свој сценски израз давао мјузиклима. Оснивач је Омладинског позоришта „Трећа половина” у Нишу. Заслужан је и за извођење првог мјузикла у историји Нишког позоришта, „Виолиниста на крову”. Такође и за постављање мјузикла „Цигани лете у небо” у истом позоришту, у његовој режији.

Ипак, Десимира Станојевића највише памти телевизијска публика по улози Вукашина Голубовића у серији „Срећни људи” у режији Александра Ђорђевића и Слободана Шуљагића, која је доживела више од 15 реприза, подједнако гледаних као да се приказују први пут.

– Када сам из Нишког позоришта, играјући мјузикле као што су „Ивкова слава” и „Виолиниста на крову”, дошао у Београд, чуо сам да треба да се ради нека велика серија у режији Александра Ђорђевића, кога знам из Ниша. Прошло је десетак дана, кувао сам се у себи и чекао. Тада сам чуо да има кастинг за серију и пријавио сам се. На кастингу су била оба редитеља: Ђорђевић и Шуљагић, писац Синиша Павић и камермани. Питали су ме шта сам спремио. Рекао сам: „Ништа ја нисам спремио, али моја жена Нада је спремила добар пасуљ код куће, па ако хоћете, пођите сви тамо”… – причао је Станојевић, уз коментар да у том тренутку нико није слутио колики ће успех доживети серија „Срећни људи”.

Прошло је неколико дана, позвао га је Ђорђевић и казао му: „У реду је, играћеш ти то. Не знам шта је, само знам да је много велико.”

Тако је Десимир Станојевић снимао свакога дана од девет ујутру до увече. А зашто публика воли ту серију, знао је да прокоментарише: „У серији нема политике и може да се гледа у сваком времену. Хтео сам и да напустим серију, јер нисам желео да ме памте само као Вукашина. Радио сам много са Италијанима, што публици није познато. Да ме зову на улици Вукашин, а не Деско, било би поражавајуће за мене као глумца.”

Десимир Станојевић био је дугогодишњи члан Југословенске левице. Никада није крио ни да је био пријатељ са Мирјаном Марковић и Слободаном Милошевићем, а једном приликом је објаснио и како се десило да свира у групи „Рибља чорба”.

Бора Ђорђевић је Станојевићу био друг из детињства. Ђорђевић је проводио лета у Нишу где су као клинци правили песме. Десило се тако да је Бора са својом групом имао заказани концерт у Нишу. На путу до Ниша ухапсили су му бубњара, па је силом прилика Ђорђевић позвао њега да свира са њим. Станојевић је тако био први бубњар „Рибље чорбе”.

Позоришни поклоници памтиће Станојевића по улогама у представама Позоришта на Теразијама: „Зимски дворац” (1991), „Давни флерт” (1991), „Три мускетара” (1992), Ивкова слава” (1993), Виолиниста на крову”(1993), „Јубилеј” (2000), „Грк Зорба” (2011), „Зона Замфирова” (2012).

Време и место сахране Десимира Станојевића биће накнадно објављени.