Vitamin A bitan za zdravlje očiju

Vitamin A rastvorljiv je u mastima. Važan je za kontrolu rasta i razvoja epitelnog tkiva i utiče na zdravlje očiju i kože. On ima izvesna antioksidaciona svojstva.

Iz šargarepe je izolovan još u 19. veku i nazvan je karotenom. Obično se nalazi u biljkama kao provitamin A odnosno beta-karoten, dok je u hrani životinjskog porekla najzastupljeniji u jetri, ribi, mleku i mlečnim proizvodima.

Vitamin A bitan je za zdravlje oka, jer učestvuje u sintezi rodopsina, pigmenta vida. Takođe, dobar je i u lečenju kožnih oboljenja. Bitan je za normalan rast i razvoj, naročito kod dece sve do kraja puberteta (polno sazrevanje). Dovoljan dnevni unos je od 700 do 900 mikro-grama.

Nedostatak ovog vitamina može da rezultuje noćnim slepilom. S druge strane, preterani unos ovog vitamina može napraviti haos u organizmu, jer tada ima toksičan efekat po kožu, kosti i zglobove. To najčešće nastaje kada roditelji samoinicijativno „leče” decu. I odrasli mogu preterati sa „terapijom” ako duže vreme koriste određene preparate protiv akni, psorijaze i drugih kožnih oboljenja.

Vitamin De se javlja u dva najčešća oblika: vitamin De2 (ergokalciferol) i De3 (kolekarciferol). To je grupa sekosteroida rastvorljivih u mastima i koji se mogu sintetisati u organizmu pri izlaganju kože sunčevoj svetlosti. U zimskim mesecima kada se koža ne izlaže suncu, potrebno je unositi vitamin De putem ishrane ili suplemenata. Kao takav, vitamin De se u hrani može naći u morskoj ribi (losos, skuša) i ribljem ulju, jajima (žumance) i maslacu.

Vitamin De ima svoju ulogu u metabolizmu nekih minerala, u prvom redu kalcijuma i fosfora, jer podstiče njihovu resorpciju i ugrađivanje u kosti. Pored uloge u pravilnom formiranju koštano-skeletnog sistema (uključujući i zube) bitan je i za rad mišićnog i nervnog sistema. Dovoljan dnevni unos je 5 mikro-grama.

Ako ne unosite dovoljno vitamina De, moguća je posledica – demineralizacija kostiju (javlja se rahitis kod dece, a osteomalacija kod starijih osoba). Još ako konzumirate napitke tipa kola, situacija može samo da bude gora.

Nedostatak vitamina De vezan je i za povećan rizik od tuberkuloze i težih virusnih infekcija. Nizak nivo vitamina De povezan je sa Kronovom bolešću i ulceroznim kolitisom.

Vitamin E je grupa od osam jedinjenja, antioksidanasa, rastvorljivih u mastima. Pod vitaminom E smatramo tokoferole i tokotrienole. Najznačajniji u ishrani su alfa i gama tokoferol. Gama tokoferol može se naći u kukuruznom i sojinom ulju i proizvodima od njih. Alfa tokoferol je biološki najaktivniji oblik vitamina E.

Najbitniji izvori vitamina E su ulje pšeničnih klica, suncokreta i šafranike. Vitamin E zaustavlja nastanak reaktivnih vrsta kiseonika koji se stvaraju tokom oksidacije masti. Dovoljan dnevni unos je 7–10mg.

Ranije je postojalo mišljenje da suplementacija vitaminom E može da ima pozitivni uticaj na zaštitu od najtežih bolesti. Do danas nije dokazana nijedna pretpostavka, tako da uzimanje preparata vitamina E ne umanjuje rizike od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i kancera, čak i u najvećim dozama. Trenutno se vrše istraživanja uticaja vitamina E na makularnu degeneraciju, a prvi rezultati su ohrabrujući.

Potvrđeno je da nedostatak vitamina E može da utiče na ataksiju retinopatiju, miopatiju, slabiji imuni sistem.

Vitamin Ka je grupa sličnih jedinjenja koja su rastvorljiva u mastima. Ova grupa obuhvata dva prirodna jedinjenja – vitamin Ka1 (filohinon) i Ka2 (menatetrenon) i jedno sintetičko – vitamin Ka3 (menadion). Nije rastvorljiv u vodi, a ima ga u zelenom lisnatom povrću, mleku i mesu.

Vitamin Ka je neophodan za sintezu proteina koji učestvuju u procesu koagulacije (zgrušavanja) krvi. Sinteza tih proteina se vrši u jetri.

Nedostatak vitamina Ka može dovesti do raznih hemoragičnih oboljenja. Potrebne dnevne količine vitamina Ka su male, a avitaminoza je izrazito retka pojava. Odrasle zdrave osobe ga mogu uneti u dovoljnoj količini ishranom, dovoljno je svega od 60 do 80 mikro-grama.

Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com