Renesansa vinila u digitalno doba

Uprkos digitalnoj revoluciji, za koju se donedavno smatralo da predstavlja jedinu budućnost muzičkih snimaka, specijalizovana muzička štampa na engleskom jeziku već nekoliko meseci posvećuje sve više prostora pomalo zaboravljenom formatu gramofonske ploče. Zvanična statistika je neumoljiva: na području SAD mini-albumi i El-Pi izdanja u vinilnom formatu su u 2007. godini zabeležili rast prodaje od 36,6 odsto što je dovelo do povećanja prihoda od 42,2 odsto u odnosu na 2006.

Sa druge strane, donedavno superiorni kompakt-diskovi nastavljaju dramatičan pad: u prošloj godini je prodato 17,5 odsto kompakt-diskova manje u odnosu na 2006, što je u završnom računu rezultiralo sa 20,5 odsto gubitka u odnosu na prihod ostvaren pretprošle godine.

Razlozi za prekompoziciju tržišta muzičkih izdanja su brojni. Kao što je format kasete sredinom prošle decenije postao prevaziđen, tako se nekadašnje prednosti kompakt-diska pokazuju kao mane. U poređenju sa MP-3 fajlovima, diskovi gube nekadašnju prednost u prenosivosti i kapacitetu. Kolekcionari gramofonskih ploča, sa druge strane, više nisu jedini koji tvrde da je zvuk na gramofonskoj ploči mnogo topliji od onog koji se može čuti sa kompakt-diska.

Proizvođači gramofona takođe idu u korak s novim tendencijama. Jedan od najpoznatijih proizvođača di-džej opreme, firma „Numark”, nedavno je objavila da je prodala milioniti gramofon sa USB portom koji omogućava konvertovanje zvučnih zapisa sa ploče u MP-3 format. Prvobitno zamišljen za disk-džokeje, ovaj uređaj je uveliko prevazišao svoju prvobitnu namenu.

Mnogi muzičari se slažu u oceni da je vinil najpodesniji format za izdavanje njihovog stvaralaštva.

– Ne postoji ništa slično činu stavljanja igle na ploču. Počeli smo da uzimamo muziku zdravo za gotovo jer je tako lako pritisnuti dugme. A muzika bi trebalo da bude zabavna. Ploča je realna da realnija ne može biti – tvrdi kantri pevač Šelbi Lin u novom broju časopisa „Rolingstoun”.

Osim prednosti u zvuku, omoti ploče su atraktivniji u odnosu na kompakt-disk. Jedno istraživanje iz 2006. godine koje je među tinejdžerima sproveo Dejvid Hejs sa Instituta „Ontario” potvrdilo je ove navode. Ispitanici su izjavili da je vizuelni segment ploče bolji od onog koji se može naći u „knjižicama” za kompakt-diskove. Tinejdžeri su ocenili da su im muzičari koji snimaju gramofonske ploče autentičniji od onih koji se danas agresivno promovišu i svoju muziku plasiraju isključivo na kompakt-diskovima. Skupljanje gramofonskih ploča, sa naglaskom na one koje se teže nabavljaju, postalo je mladima interesantnije u odnosu na kupovinu kompakt-diskova, navodi se u ovom istraživanju.

– Za mnoge od nas, album na vinilu je prava verzija nekog izdanja. Omotnica, veličina i prisutnost naslovnice, podela pesama na dve strane, bolji zvuk i iznad svega angažovanje koje slušalac ulaže u ceo proces, čine od ovog formata prirodan izbor za ljude kojima je prvenstveno stalo do slušanja muzike – ocenjuje Patrik Ejmori iz diskografske kuće „Matador”.

Ni umetnici ni izdavačke kuće ne sede skrštenih ruku u novonastaloj situaciji. Elvis Kostelo će svoj novi album „Momofuku” ponuditi na tržištu u samo dva formata: vinilnom i digitalnom. Neke diskografske kuće nude besplatne kupone za „skidanje” pesama sa Interneta unutar gramofonske ploče, što se pokazalo kao „veoma popularno”. Takođe, mnogi alternativni izvođači štampaju ograničene edicije vinila u nekoliko različitih boja, za koje interesovanje ne jenjava – što diže cene ovih izdanja do astronomskih visina.

Iako im, uprkos svim očekivanjima, vetar duva u leđa, čelni ljudi industrije vinila kažu da postoji limit u napredovanju ovog tržišta:

– Postoje brojni razlozi da se vinili ne štampaju. Izrada je mnogo skuplja i komplikovanija. Ceo proces traje duže. Trudimo se da ne izgubimo novac, ali verovatno imamo gubitke, kaže Mek Mekoan iz izdavačke kuće „Merge”.

Izrada jednog kompakt-diska košta jedan dolar, dok je za jednu gramofonsku ploču potrebno izdvojiti čak četiri i po. Razlozi za ovoliku razliku leže u činjenici da se za izradu ploča koristi nafta, koja je svakim danom sve skuplja.

Uz to, čuju se i kritički glasovi koji tvrde da iza „vinilne renesanse” stoji niko drugi nego muzička industrija, koja pokušava da i na ovaj način popravi svoju nezavidnu poziciju izazvanu digitalnom revolucijom. U jednom od komentara na veb-sajtu „Rolingstouna” se „izražava zahvalnost naprednim tehnologijama koje su omogućile da muzika ostane prijemčiva najvećem broju ljudi u vreme sveopštih poskupljenja. Muzika je zabava i prvi put je veoma blizu da bude tamo gde i objektivno pripada – u rukama samih ljudi.”