Rusija hoće ulogu lidera

Ko god je verovao da će seoba Vladimira Putina u Beli dom, na mesto premijera, uz istovremeni prelazak dotadašnjeg vicepremijera Dmitrija Medvedeva u predsedničku kancelariju u Kremlju (7. maja), biti samo kozmetičko prepakivanje moći u vrhovima ruske vlasti, morao bi posle 12. međunarodnog ekonomskog foruma, održanog pre neki dan u Sankt Peterburgu, dobro da se zamisli. Nepritajene nade Zapada da će na čelo najveće države na svetu, posle Putinove osmogodišnje suverene vladavine, dospeti „mekša ličnost“, raspršene su u potpunosti. Istini za volju, iluzorno je bilo i očekivati da bi „putinizam“, kakav su upoznali Rusija i svet, mogla da produži ličnost sa manje energije od njegovog tvorca.

Forum u Sankt Peterburgu doneo je otvorenu poruku Rusije i saveznicima i protivnicima. Ukrajini i Gruziji je još jednom stavljeno do znanja da strateška promena savezništva ima svoju cenu, i to pozamašnu. Amerikancima, da je osionost u koju su se uljuljkali po okončanju „hladnog rata“, batina sa dva kraja i najbrži put u samoizolaciju. Ostatku sveta da je Rusija spremna da na sebe preuzme ulogu globalne nacije lidera, zasnovanu na zdravoj ekonomskoj moći i jasnim perspektivama, a ne na beskrajnom otvaranju novih sukoba bez pobednika i življenju na tuđ račun.

U budućnost bez SAD

Mada je susret Medvedeva sa kolegama iz Ukrajine (Viktorom Juščenkom) i Gruzije (Mihailom Sakašvilijem) prošao u prijateljskoj, bolje rečeno, atmosferi uzajamnih ljubaznosti, posmatračima nije promaklo da je domaćin „posavetovao“ goste da se manu ćorava posla i priča o ulasku u NATO, jer bi cena takve avanture mogla da bude i te kako visoka. Kada su slični „aranžmani“ u pitanju, Moskva izlazi sa otvorenim kartama: članstvo bilo koje bivše sovjetske zemlje u zapadnoj vojnoj alijansi za rezultat bi imalo samo stvaranje novog „Berlinskog zida“, a „prebezima“ bi automatski donelo status protivnika Rusije. A to, razumljivo, povlači jasne kontramere. Na političkom i ekonomskom planu.

Kako bi izbegla nepotrebne nesporazume na bivšem sovjetskom prostoru, a i šire, Moskva predlaže stvaranje novog, evropskog pakta za bezbednost, zasnovanog na poštovanju sistema Ujedinjenih nacija, ali ovaj put – bez uloge SAD. Pomenuta ideja pravi je prst u oko Vašingtonu čija se politika u Evropi sve više pokazuje kao jalova i neobjedinjujuća. Treba reći da predlog o ovom svojevrsnom „zaobilaženju“ Amerikanaca nije nametnut samo delovanjem prekoatlantske supersile izvan sopstvenih granica, nego i njenim unutrašnjim lutanjima, izazvanim predugim a nedobijenim ratovima, skokom cena energenata, rastućom nezaposlenošću...

Kako, naime, pokazuju najnovije ankete, Amerikanci su se našli u svojevrsnom vakuumu – nemaju jasnu predstavu ni o sopstvenoj sadašnjosti, a kamoli o budućnosti. Lutaju i u pokušajima da proniknu u to sa čime će ostatak sveta morati da se suočava narednih godina i decenija, kao i da li to i dalje podrazumeva lidersku ulogu Vašingtona, ili se ona gubi, polako ali neumitno. Objektivno, u periodu predsedničkih kampanja, kada čula potencijalnih birača bivaju „forsirana“ najšarenijim analizama o radu odlazećeg domaćina Bele kuće i istovremenim predlozima šta bi sve trebalo da preduzima njegov naslednik, uočiti pravi putokaz nije nimalo lako. Pogotovo kada je reč o naciji koja je decenijama navikavana da šef države šefuje, a obični građani gledaju svoja posla.

U Moskvi su uočili da im je prostor za delovanje na globalnom planu dovoljno proširen, ali su, istovremeno, svesni da treba delovati brzo i sa jakim argumentima. Na forumu u Sankt Peterburgu Medvedev je, u pravom putinovskom stilu, bez uvijanja optužio SAD da su svojom hegemonističkom politikom uzrokovale svetsku ekonomsku krizu što je, između ostalog, dovelo i do nestašice hrane u najnerazvijenijim delovima sveta. „Iluzija je da jedna država sama, pa makar bila i najmoćnija, može na sebe da preuzme ulogu globalne vlade“, napomenuo je ruski predsednik, ali je predložio i rešenje – izgradnju nove, efikasnije arhitekture svetske proizvodnje hrane i trgovine.

Pred izazovom

A u tim novim okolnostima Rusija bi svakako mogla da računa na daleko značajniju poziciju od sadašnje. Naime, finansijski stručnjaci već nekoliko meseci procenjuju da bi rublja mogla uskoro da postane vodeća rezervna moneta. Za početak regionalna, a potom i svetska. Prema analizama ugledne „Sakso banke“, rast cena nafte i hrane, kao i očekivana dejstva ruske centralne banke u cilju jačanja domaće valute i smanjenja inflacije, podižu moral investitora.

Da li je najveća država na svetu već spremna za ulogu koju bi, kao svaka istinska imperija, želela i trebalo da ima, pitanje je povodom kojeg će se u narednim mesecima sigurno lomiti koplja. I na domaćem i na međunarodnom terenu. Rusiji predstoji, pre svega, da reši goruća unutrašnja pitanja, među kojima su svakako opadanje broja stanovnika, tehnološko zaostajanje i podizanje opšteg životnog standarda. Ipak, vera u sopstvenu moć je nesumnjiva. Verovatno je zato i pogreška najavljivača peterburškog foruma, koji je prilikom ulaska u salu Dmitrija Medvedeva rekao: „Predsednik Rusije Vladimir...“, propraćena samo smehom.