Bolivijski juriš na ambasadu SAD

Više hiljada ljudi krenulo je u ponedeljak u juriš na zgradu ambasade SAD u bolivijskoj prestonici La Paz. Bes prema Vašingtonu prelio se u napad kada je bivši ministar u desničarskoj vladi nekadašnjeg predsednika Gonsala Sančesa de Losade, Karlos Sančes Berzain, dobio politički azil u Americi, kako je on sam rekao jednoj lokalnoj radio stanici. I Berzaina, kao i bivšeg predsednika Losadu, koji je već prethodno stekao američko državljanstvo, u Boliviji smatraju krivim za smrt šezdesetoro ljudi koji su 2003. učestvovali u antivladinim demonstracijama. Traže da im se sudi za počinjena nedela i da se porodice žrtava obeštete.

 Uz povike „Palićemo ambasadu” i „Napolje jenkiji”, masa se približila ogradi dobro obezbeđenog američkog diplomatskog predstavništva, kada je policija, koja se nalazila na ulazu, intervenisala ispaljivanjem velike količine suzavca. Bolivijski dnevnik „Rason”, međutim, navodi reči šefa gradske policije Rolanda Viskara, koji kaže da su organi bezbednosti trpeli petarde, kamenice, čak i dinamit, sve dok neko iz gomile nije prvi izbacio suzavac. „Ako uđu u ambasadu, šta sve može da se desi”, razmišljao je Viskara u tim kritičnim trenucima, kako je posvedočio bolivijskom listu.

Bolivijski mediji inače detaljno opisuju marš na američku ambasadu navodeći sve ključne trenutke ovog događaja: „Na dva ćoška od ambasade dočekao ih je kordon policije. Posle sporadičnih sukoba, stigla je naredba da ih policija pusti da prođu. Demonstranti su se”, kako tvrdi šef tog kordona, „obavezali da će marširati mirno i da neće praviti nikakvu štetu niti izazivati sukobe. Kordon se izmestio pred samu ambasadu kao pojačanje, a tamo su već bila parkirana borna kola.” Jedan od vođa narodnog komiteta rekao je usred zaglušujućih povika i petardi upućenih ka američkoj misiji, da je to samo „zagrevanje”. „Hoćemo glavu Goldberga”, uzvikivali su demonstranti prozivajući američkog ambasadora u Boliviji.

Masi se pridružila još jedna kolona, i tako ojačani krenuli su u napad. Suzavac ih je sprečio da ostvare cilj i zauzmu ambasadu SAD.

Usledilo je saopštenje američke ambasade u kome se „zahvaljuje policiji na njenoj akciji” i „ žali zbog nasilja pred vratima ambasade”. Poštujemo, dodaje se, sve demokratske i mirne manifestacije.

Losada se povukao sa mesta predsednika i pred masovnim nezadovoljstvom koje se prelilo na ulice, 2003. pobegao u SAD, u trinaestom mesecu svog drugog mandata na čelu jedne od najsiromašnijih latinoameričkih zemalja. Vrhovni sud Bolivije tražio je u septembru prošle godine da se otpočne procedura za ekstradiciju Sančesa de Losade. Američki ambasador Filip Goldberg tada je rekao, međutim, da Bolivija nije potegla zvanični zahtev za ekstradiciju Losade. Kada je o bivšem ministru odbrane Berzainu reč, Vašington nije ni demantovao ni potvrdio vest koju je on sam pustio u etar. U Boliviji se, međutim, ne sumnja da će SAD pružiti „utočište i ovom zločincu”

Bolivijski predsednik Evo Morales, inače optužuje Vašington za rasizam prema većinskom indijanskom starosedelačkom stanovništvu. On takođe veruje da iza niza referenduma o autonomiji provincija bogatih prirodnim gasom i rudama, stoji želja SAD da „balkanizuje” Boliviju, i njene berićetne delove pretvore u svoje kolonije.