Rusija čeka izbore u SAD

Odluka SAD da zbog epidemije virusa korona iz Evrope povuku većinu od 20.000 pripadnika svojih oružanih snaga, upućenih ovamo u okviru vojne vežbe „Branitelj 2020”, teško da će biti „melem na duše” žitelja prekookeanskog džina. Pogotovo što je pomenuto „virtuelno vojevanje”, uz učešće još nekolicine država članica NATO-a, objašnjeno kao ključno zarad sprečavanja Rusije da vojno hrupi na evropski kontinent. Pa čak i samu Ameriku. Kako se ispostavilo, sve se pretvorilo u prerani povratak kućama. Ne stoga što su se američki marinci uplašili imaginarnog protivnika sa istoka, već stoga što su shvatili da je nekontrolisana bolest jača i od njih.

Ali Amerikanci ne bi bili to što jesu da u sve ne upliću – Rusiju. Pojedini mediji bez imalo ograde tvrde da Moskva koristi virus korona ne bi li se direktno umešala u predstojeće predsedničke izbore u SAD. Dnevni list „Njujork tajms” je ovu mogućnost sažeo u kratkom pitanju: „Može li Rusija iskoristiti aktuelnu epidemiju kako bi posejala svađe i paniku među Amerikancima?”

Da su pojedinci s one strane Atlantika spremni da poveruju u takvu mogućnost svedoči i nedavno pismo senatora Čaka Šamera i Šeroda Brauna predsedniku Trampu. Elem, pomenuta dvojica otvoreno zahtevaju od administracije u Vašingtonu da „bezuslovno uvede oštre sankcije članovima vlade Ruske Federacije i svakome iz Rusije ko namerava ili se već upliće u američki izborni proces. Ili na bilo koji način obezbeđuje materijalnu ili finansijsku podršku takvim nastojanjima.”

Pitanje koje otvara „Njujork tajms” je i koliko daleko su ruske spoljno-obaveštajne službe spremne da idu u uplitanju u ovdašnje izbore, kao i kakav je u takvim okolnostima zadatak na plećima Cije? Po ko zna koji put sopstvena zbunjenost pravda se stranim uticajima. Evroazijska država s istoka je u takvim slučajevima najpogodniji krivac. Ali pitanje koje se nameće je kako to da se u Vašingtonu toliko plaše mogućnosti da „loši momci iz Moskve” utiču na izborne odluke Amerikanaca, dok sa zapadne strane Pacifika na slične akcije protivnika gledaju sa mnogo manje uzbuđenja?

Da li to znači da u američkim obaveštajnim službama neko ne radi ono za šta je zadužen, ili to radi aljkavo, dok su kod protivnika zdušno posvećeni svom poslu? Ili su nadležne službe u SAD nesposobne da urade nešto što drugi mogu, pa čine sve kako bi pažnju domaće publike preusmerile na pitanja koja nemaju veze sa svakodnevicom?

Čini se da Amerikanci više nisu sigurni u sebe. Od nacije koja se po okončanju Hladnog rata samovoljno promovisala u globalni etalon moći pretvorili su se u sumnjičavca, često sklonog ishitrenim i pogrešnim potezima. Afere se ređaju jedna za drugom, bilo da su vezane za politička dešavanja kod kuće, ili za „pokušaje stranih sila” da ograniče prava žitelja SAD. Uočljivo je da se pomenute paranoje naglo gomilaju kada god dođe vreme izbora.

Narušeno poverenje Evropljana u lidersku ulogu vašingtonske administracije takođe doprinosi ovoj nesigurnosti. Trampova ideja da se Amerika „zatvori u sebe” nije plod samovolje. Zasnovana je na globalnim promenama ali i nemogućnosti da se na te promene adekvatno odgovori. Povlačenje američkih vojnika iz Evrope, ma koliko delimično bilo, slika je te nemogućnosti. Pogotovo ako se ima u vidu da pripadnici evropskih armija ostaju tu gde jesu, na svom terenu…

„Branitelj 2020” je u Moskvi još pre starta ocenjen kao nepotrebno „pokazivanje mišića”. „U Evropi ne postoji ratna pretnja”, izjavio je Konstantin Sokolov, geopolitičar i istraživač s Ruske akademije prirodnih nauka. „Političke nesuglasice unutar NATO-a traju već neko vreme a izazvane su samovoljnim delovanjem SAD i Turske u Siriji. Ono što vidimo danas samo je jačanje sebičnosti”, zaključio je Sokolov.

Ali, vratimo se „Branitelju 2020”. Kako objašnjavaju poznavaoci, zbog načina na koji su organizovane, vojne grupacije su uvek najpodložnije masovnim boleštinama poput virusa korona. Epidemija španske groznice, koja je svetom harala po okončanju Prvog svetskog rata, tačnije od 1918. do 1920, života je koštala 45.000 američkih vojnika, ne mnogo manje od 53.000 njihovih saboraca koji su stradali od neprijateljskih kuršuma. Kako se ispostavilo, ni ovogodišnje proleće nije vreme za junačenje.