Русија чека изборе у САД

Одлука САД да због епидемије вируса корона из Европе повуку већину од 20.000 припадника својих оружаних снага, упућених овамо у оквиру војне вежбе „Бранитељ 2020”, тешко да ће бити „мелем на душе” житеља прекоокеанског џина. Поготово што је поменуто „виртуелно војевање”, уз учешће још неколицине држава чланица НАТО-а, објашњено као кључно зарад спречавања Русије да војно хрупи на европски континент. Па чак и саму Америку. Како се испоставило, све се претворило у прерани повратак кућама. Не стога што су се амерички маринци уплашили имагинарног противника са истока, већ стога што су схватили да је неконтролисана болест јача и од њих.

Али Американци не би били то што јесу да у све не уплићу – Русију. Поједини медији без имало ограде тврде да Москва користи вирус корона не би ли се директно умешала у предстојеће председничке изборе у САД. Дневни лист „Њујорк тајмс” је ову могућност сажео у кратком питању: „Може ли Русија искористити актуелну епидемију како би посејала свађе и панику међу Американцима?”

Да су појединци с оне стране Атлантика спремни да поверују у такву могућност сведочи и недавно писмо сенатора Чака Шамера и Шерода Брауна председнику Трампу. Елем, поменута двојица отворено захтевају од администрације у Вашингтону да „безусловно уведе оштре санкције члановима владе Руске Федерације и свакоме из Русије ко намерава или се већ уплиће у амерички изборни процес. Или на било који начин обезбеђује материјалну или финансијску подршку таквим настојањима.”

Питање које отвара „Њујорк тајмс” је и колико далеко су руске спољно-обавештајне службе спремне да иду у уплитању у овдашње изборе, као и какав је у таквим околностима задатак на плећима Ције? По ко зна који пут сопствена збуњеност правда се страним утицајима. Евроазијска држава с истока је у таквим случајевима најпогоднији кривац. Али питање које се намеће је како то да се у Вашингтону толико плаше могућности да „лоши момци из Москве” утичу на изборне одлуке Американаца, док са западне стране Пацифика на сличне акције противника гледају са много мање узбуђења?

Да ли то значи да у америчким обавештајним службама неко не ради оно за шта је задужен, или то ради аљкаво, док су код противника здушно посвећени свом послу? Или су надлежне службе у САД неспособне да ураде нешто што други могу, па чине све како би пажњу домаће публике преусмериле на питања која немају везе са свакодневицом?

Чини се да Американци више нису сигурни у себе. Од нације која се по окончању Хладног рата самовољно промовисала у глобални еталон моћи претворили су се у сумњичавца, често склоног исхитреним и погрешним потезима. Афере се ређају једна за другом, било да су везане за политичка дешавања код куће, или за „покушаје страних сила” да ограниче права житеља САД. Уочљиво је да се поменуте параноје нагло гомилају када год дође време избора.

Нарушено поверење Европљана у лидерску улогу вашингтонске администрације такође доприноси овој несигурности. Трампова идеја да се Америка „затвори у себе” није плод самовоље. Заснована је на глобалним променама али и немогућности да се на те промене адекватно одговори. Повлачење америчких војника из Европе, ма колико делимично било, слика је те немогућности. Поготово ако се има у виду да припадници европских армија остају ту где јесу, на свом терену…

„Бранитељ 2020” је у Москви још пре старта оцењен као непотребно „показивање мишића”. „У Европи не постоји ратна претња”, изјавио је Константин Соколов, геополитичар и истраживач с Руске академије природних наука. „Политичке несугласице унутар НАТО-а трају већ неко време а изазване су самовољним деловањем САД и Турске у Сирији. Оно што видимо данас само је јачање себичности”, закључио је Соколов.

Али, вратимо се „Бранитељу 2020”. Како објашњавају познаваоци, због начина на који су организоване, војне групације су увек најподложније масовним болештинама попут вируса корона. Епидемија шпанске грознице, која је светом харала по окончању Првог светског рата, тачније од 1918. до 1920, живота је коштала 45.000 америчких војника, не много мање од 53.000 њихових сабораца који су страдали од непријатељских куршума. Како се испоставило, ни овогодишње пролеће није време за јуначење.