Kruzeri spas za migrante grčkog kampa Moria

Spas je samo jedan metar udaljenosti među ljudima, ali za 20.000 izbeglica u grčkom kampu Moria to je nemoguće, piše „Dojče vele”.

Grčki kamp Moria oformljen je pre četiri godine. Prvobitno je bio predviđen za 3000 ljudi, ali njihov broj nekontrolisano raste. Ljudi žive zbijeni i u najvećoj bedi. Najviše je Avganistanaca, ali su tu i Sirijci i ljudi iz zemalja južno od Sahare. Stotine njih deli jedan toalet, a hiljade po jedan priključak za vodu. Teško da se u ovakvim uslovima može govoriti o čestom pranju ruku.

Zbog nehigijenskih uslova holandski lekari predložili su da se kamp evakuiše, tvrdeći da bi samo tako mogla da se izbegne katastrofa. Toj inicijativi #SOSMoria priključilo se hiljade lekara iz cele Evrope.

Inicijativu su pokrenuli lekar Stiven van der Vejver i Sani van der Koj koji su donedavno lečili ljude u Moriji. Vejver, koji inače radi kao doktor u Amsterdamu, navikao je na teške okolnosti. On je, između ostalog, radio za Lekare bez granica u Kongu. Ipak, uslove u Grčkoj smatra ekstremnim. Izbijanje zaraze koronavirusom u kampu bi, po njegovim rečima, bilo stravično.

„Čak 22.000 ljudi živi na nekoliko kvadratnih kilometara, svi bi se zarazili. Mnogi su već bolesni i oslabljen im je imuni sistem. Umreće doslovno hiljade ljudi”, rekao je.

Nema mera koje bi zaista zaštitile stanovnike Morije. Grčke vlasti izolovale su izbeglički kamp da bi sprečile širenje virusa, tako da oni koji su tamo smešteni ne mogu više da izlaze napolje.

U samom kampu do sada nema registrovanih slučajeva zaraze, ali među Grcima koji žive na ostrvu ima obolelih. Vejver je rekao da bi migranti, ako saznaju kakva im opasnost preti, mogli da pobegnu iz kampa i rašire se po celom ostrvu. A to bi povećalo rizik za domaće ostrvsko stanovništvo.

Poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu, Erik Markard, koji godinama prati situaciju u Moriji, rekao je kako nema političke volje da se situacija reši i da je sada krajnje vreme da se nešto preduzme.

Poslanik Zelenih predložio je da se upotrebe kruzeri koji su zbog pandemije usidreni. Njima bi oboleli mogli da se transportuju ili stave u karantin. On je već uspostavio kontakt sa vlasnicima brodova. Smatra da bi od njegove ideje mogla da profitira i turistička branša, koja će se ovog leta suočiti sa ozbiljnim problemima.

„Ljude bismo mogli da smestimo u iznajmljene hotele”, rekao je i dodao da „samo u Nemačkoj postoji 25.000 mesta koja bi mogla da se iskoriste za brzi prijem izbeglica ili beskućnika”.

Moriju mnogi vide kao simbol propale evropske politike azila. Kamp je u podnožju brežuljka. Daščare i šatori sežu sve do okolnih maslinjaka. Sličnih kampova ima širom sveta – u Mjanmaru, u sirijskoj pokrajini Idlibu ili u Pojasu Gaze, gde ljudi žive u teškom siromaštvu. Vejver ipak vidi bitnu razliku u odnosu na kamp Moria.

„Ovo je evropska zemlja. Mi smo stvorili ovu situaciju.”

Situacija u Moriji bila je dramatična davno pre širenja zaraze Evropom, rekla je Van der Koj, koja je zajedno s kolegom Vejverom pokrenula inicijativu #SOSMoria. Lekari u kampu najčešće nemaju opremu i sredstva za normalan rad s pacijentima, a da se posvete često mogu samo hitnim slučajevima.