Крузери спас за мигранте грчког кампа Мориа
Спас је само један метар удаљености међу људима, али за 20.000 избеглица у грчком кампу Мориа то је немогуће, пише „Дојче веле”.
Грчки камп Мориа оформљен је пре четири године. Првобитно је био предвиђен за 3000 људи, али њихов број неконтролисано расте. Људи живе збијени и у највећој беди. Највише је Авганистанаца, али су ту и Сиријци и људи из земаља јужно од Сахаре. Стотине њих дели један тоалет, а хиљаде по један прикључак за воду. Тешко да се у оваквим условима може говорити о честом прању руку.
Због нехигијенских услова холандски лекари предложили су да се камп евакуише, тврдећи да би само тако могла да се избегне катастрофа. Тој иницијативи #SOSMoria прикључило се хиљаде лекара из целе Европе.
Иницијативу су покренули лекар Стивен ван дер Вејвер и Сани ван дер Кој који су донедавно лечили људе у Морији. Вејвер, који иначе ради као доктор у Амстердаму, навикао је на тешке околности. Он је, између осталог, радио за Лекаре без граница у Конгу. Ипак, услове у Грчкој сматра екстремним. Избијање заразе коронавирусом у кампу би, по његовим речима, било стравично.
„Чак 22.000 људи живи на неколико квадратних километара, сви би се заразили. Многи су већ болесни и ослабљен им је имуни систем. Умреће дословно хиљаде људи”, рекао је.
Нема мера које би заиста заштитиле становнике Морије. Грчке власти изоловале су избеглички камп да би спречиле ширење вируса, тако да они који су тамо смештени не могу више да излазе напоље.
У самом кампу до сада нема регистрованих случајева заразе, али међу Грцима који живе на острву има оболелих. Вејвер је рекао да би мигранти, ако сазнају каква им опасност прети, могли да побегну из кампа и рашире се по целом острву. А то би повећало ризик за домаће острвско становништво.
Посланик Зелених у Европском парламенту, Ерик Маркард, који годинама прати ситуацију у Морији, рекао је како нема политичке воље да се ситуација реши и да је сада крајње време да се нешто предузме.
Посланик Зелених предложио је да се употребе крузери који су због пандемије усидрени. Њима би оболели могли да се транспортују или ставе у карантин. Он је већ успоставио контакт са власницима бродова. Сматра да би од његове идеје могла да профитира и туристичка бранша, која ће се овог лета суочити са озбиљним проблемима.
„Људе бисмо могли да сместимо у изнајмљене хотеле”, рекао је и додао да „само у Немачкој постоји 25.000 места која би могла да се искористе за брзи пријем избеглица или бескућника”.
Морију многи виде као симбол пропале европске политике азила. Камп је у подножју брежуљка. Дашчаре и шатори сежу све до околних маслињака. Сличних кампова има широм света – у Мјанмару, у сиријској покрајини Идлибу или у Појасу Газе, где људи живе у тешком сиромаштву. Вејвер ипак види битну разлику у односу на камп Мориа.
„Ово је европска земља. Ми смо створили ову ситуацију.”
Ситуација у Морији била је драматична давно пре ширења заразе Европом, рекла је Ван дер Кој, која је заједно с колегом Вејвером покренула иницијативу #SOSMoria. Лекари у кампу најчешће немају опрему и средства за нормалан рад с пацијентима, а да се посвете често могу само хитним случајевима.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


